macOS
macOS (првобитно Mac OS X, а од 2012. до 2016. OS X[7]) је серија графичких оперативних система заснованих на Јуниксу које развија и продаје Епл. macOS ради само на Мек рачунарима, који од 2002. године долазе већ инсталираним оперативним системом. Наследник је Mac OS-а 9, представљеног 1999, последње верзије тзв. „класичног“ Mac OS-а, који је био примарни Еплов оперативни систем од 1984. године.
| Верзија оперативног система Mac OS, Јуникс[1][2][3][4] | |
.svg){kind=small} | |
 Снимак екрана El Capitan-а | |
| Програмер | Епл |
|---|---|
| Написан у | C, C++, Objective-C[5][6] |
| Изворни модел | Затворен код (са деловима који су отвореног кода) |
| Маркетиншки циљ | Лични рачунар |
| Доступан на | Вишејезични |
| Метода ажурирања | Apple Software Update Мек ап стор |
| Управљач пакетима | .app |
| Платформе | |
| Тип језгра | Хибридно (XNU) |
| Лиценца | ЛУКК |
| Званични веб-сајт | Званични веб-сајт |
Језгро овог оперативног система је безирано на микројезгру Мека 3.0 и сервисима оперативног система јуникс FreeBSD. Садржи везнике (управљачке програме) компатибилне са симетричним процесорима, а графички интерфејс, назван Aqua („Вода“), је засебна целина, одвојена од језгра. Данас се може рећи да је ово један од најмоћнијих оперативних система када је у питању обрада графике и видео снимака, нарочито у професионалне сврхе. Све стандардне јуниксове алатке и скриптни језици се налазе на овом систему и доступни су преко терминала (уређивачи текста Емакс, Ви, Ед, љуске Беш, Tcsh, Zsh и Корн, стандардне команде cp, mv, ls, tar итд, скриптни језици Перл, PHP, tcl, Руби и Пајтон те уграђена подршка за популарне пакете TCL/ТK, TKInter и WxWidgets). macOS је у првој линији имао за циљ да створи платформу на којој ће програмери, користећи стандардне компилаторе, моћи да развијају софтвер за Еплове платформе.
Верзије уреди
| Верзија | Кодни назив | Подршка за процесор | Подршка за апликације | Кернел | Датум представљања | Датум пуштања у продају | Најновија верзија |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Rhapsody Developer Release | Grail1Z4 / Titan1U | 32-bit PowerPC | 32-bit PowerPC | 32-bit | Непознато | 31. август 1997. | DR2 (14. мај 1998) |
| Mac OS X Server 1.0 | Hera | Непознато | 16. март 1999. | 1.2v3 (27. октобар 2000) | |||
| Mac OS X Developer Preview | Непознато | 11. мај 1998.[8] | 16. март 1999. | DP4 (5. април 2000) | |||
| Public Beta | Kodiak | Непознато | 13. септембар 2000. | Непознато | |||
| Mac OS X 10.0 | Cheetah | Непознато | 24. март 2001. | 10.0.4 (22. јун 2001) | |||
| Mac OS X 10.1 | Puma | 18. јул 2001.[9] | 25. септембар 2001. | 10.1.5 (6. јун 2002) | |||
| Mac OS X 10.2 | Jaguar | 32/64-bit PowerPC | 6. мај 2002.[10] | 24. август 2002. | 10.2.8 (3. октобар 2003) | ||
| Mac OS X 10.3 | Panther | 23. јун 2003.[11] | 24. октобар 2003. | 10.3.9 (15. април 2005) | |||
| Mac OS X 10.4 | Tiger | 32/64-bit PowerPC и Intel | 32/64-bit PowerPC и Intel | 4. мај 2004.[12] | 29. април 2005. | 10.4.11 (14. новембар 2007) | |
| Mac OS X 10.5 | Leopard | 26. јун 2006.[13] | 26. октобар 2007. | 10.5.8 (5. август 2009) | |||
| Mac OS X 10.6 | Snow Leopard | 32/64-bit Intel | 32/64-bit Intel 32-bit PowerPC | 32/64-bit[14] | 9. јун 2008.[15] | 28. август 2009. | 10.6.8 v1.1 (25. јул 2011) |
| Mac OS X 10.7 | Lion | 64-bit Intel | 32/64-bit Intel | 20. октобар 2010.[16] | 20. јул 2010. | 10.7.5 (19. септембар 2012) | |
| OS X 10.8 | Mountain Lion | 64-bit[17] | 16. фебруар 2012.[18] | 25. јул 2012.[19] | 10.8.5 (12F45) (3. октобар 2013) | ||
| OS X 10.9 | Mavericks | 10. јун 2013.[20] | 22. октобар 2013. | 10.9.5 (13F1112) (18. септембар 2014)[21] | |||
| OS X 10.10 | Yosemite | 2. јун 2014.[22] | 16. октобар 2014. | 10.10.5 (14F27) (13. август 2015) | |||
| OS X 10.11 | El Capitan | 8. јун 2015.[23] | 30. септембар 2015. | 10.11.1 (15B42) (21. октобар 2015) | |||
| macOS 10.12 | Sierra | 13. јун 2016[24] | 20. септембар 2016. | 10.12.5 (16F73) (15. мај 2017) | |||
| macOS 10.13 | High Sierra | 5. јун 2017. | Непознато |
Унутар Епла, свака нова верзија macOS-а је идентификована користећи број градње (енгл. build number). По Епловим правилима прва верзија софтверског производа почиње са верзијом 1А1. Мање промене се означавају повећањем друге цифре (1А2, 1А3, 1А4 итд.), док се прва већа промјена означава повећањем словне ознаке за једно место у абецеди (1B1, 1B2, итд.). Кад се искористе сва слова за веће промјене, онда се мења прва бројка. Промене у словима називају „мањим издањима“ (енгл. minor releases). Тако нпр. прва градња Пантера (10.3) је била 7А1, док је прва верзија издата јавности била 7B85, а задња (10.3.9) 7W98. Међутим, прва верзија Тигра (10.4) је била градња 8А1. Кад је верзија стабилна и за издавање јавности онда добија јавни број, нпр. 10.4.1.
10.4.4 је прва верзија macOS-а за архитектуре PPC (градња 8G32) и Интел (градња 8G127). Све претходне верзије су имале одговарајућу верзију за Интел, али нису никада објављиване у јавности нити продаване корисницима.
