Алберт Нађ

Партизан уреди

Као рођени Земунац, Нађ је фудбалом почео да се бави у Телеоптику.^[1] У Партизан је дошао као петлић 1988. године, прошао све селекције у Омладинској школи клуба и од 1992. године заиграо у првом тиму.^[2] У свом првом мандату у дресу Партизана је освојио три титуле (1993, 1994, 1996) и куп (1994). Са 19 година је постао најмлађи капитен у историји Партизана (касније га претекли Јоветић и Нинковић).^[3] Од 1992. до 1996. године Нађ је за црно-беле код тренера Љубише Тумбаковића одиграо 111 првенствених утакмица и постигао осам голова.

Шпанија уреди

У јулу 1996, Нађ се сели у Шпанију и потписује за прволигаша Бетис.^[4] У својој првој сезони у Бетису је одиграо 30 првенствених утакмица а клуб је у Примери заузео четврто место, иза Реал Мадрида и Барселоне, а са истим бројем бодова као трећепласирани Депортиво. У Купу Краља су стигли до финала где су поражени од Барселоне, голом Фига у продужетку.^[5] Одиграо је још једну сезону за Бетис, након чега је у лето 1998. позајмљен Овиједу, такође прволигашу.

У јулу 1999. Овиједо је откупио Нађа од Бетиса.^[6] Након што је изгубио место у екипи Овиједа, Нађ је отишао на позајмицу у друголигаша Елче са којим се у последњем мечу изборио за опстанак у Сегунди.^[5] Након истека позајмице се вратио у Овиједо, који је у међувремену испао из Примере па је Нађ са овим клубом у сезони 2001/02. играо у Сегунди.^[5] У августу 2002, Нађ је напустио Овиједо након што је клуб запао у финансијске проблеме.^[7][5]

Повратак у Партизан уреди

У септембру 2002, Нађ се вратио у Партизан.^[8] Остао је у црно-белом дресу наредних пет година, и освојио још две титуле (2003, 2005). Био је део тима који се пласирао у групну фазу Лиге шампиона 2003. године и био је члан генерације која је сезоне 2004/05. играла осмину финале тадашње Лиге УЕФА, а данашње Лиге Европе.^[2] Напустио је црно-беле у јулу 2007, након што је споразумно раскинуо уговор са клубом.^[9]

Током своја два боравка у Партизану, Нађ је рачунајући званичне и пријатељске утакмице забележио укупно 406 наступа у црно-белом дресу и постигао 33 гола.^[10]

Ростов и Чукарички уреди

У августу 2007. Нађ је заједно са Ивицом Краљем потписао уговор са руским премијерлигашем Ростовом.^[11] Тада се Премијер лига Русије играла од марта до новембра, а Нађ је за руски клуб наступио на само седам првенствених утакмица. Ростов је испао из Премијер лиге, а Нађ и Краљ су након завршетка сезоне у новембру 2007. напустили клуб.^[12]

У јануару 2008. Нађ се вратио у српски фудбал и потписао уговор са суперлигашем Чукаричким.^[13] За сезону и по, колико је у провео у Чукаричком, Нађ је одиграо 33 суперлигашке утакмице. Последњу утакмицу у каријери је одиграо 30. маја 2009, у последњем колу шампионата 2008/09, када је на Бановом Брду гостовао Партизан.^[14][15] Тадашњи саиграчи из Чукаричког су му за опроштај од активног играња фудбала спремили оригиналан поклон, на центар игралишта унели су пензионерску столицу, у коју су „угурали” Нађа, а потом га покрили ћебетом, што је симболизовало његов одлазак у пензију.^[16]

За сениорску репрезентацију СР Југославије је дебитовао 23. децембра 1994, на пријатељској утакмици против Бразила која је одиграна на стадиону Олимпико монументал у Порто Алегреу.^[17] На својој другој утакмици, 31. јануара 1995, против Хонг Конга је постигао свој први гол у националном дресу.^[17]

Одлуком селектора Слободана Сантрача, Нађ није путовао на Светско првенство 1998. у Француској, иако је одиграо готово све мечеве у квалификацијама, и то на месту левог бека.^[18] Нађ се две године касније, код новог селектора Вујадина Бошкова, нашао на списку играча за Европско првенство 2000. у Белгији и Холандији. На том првенству је наступио на две утакмице групне фазе, у ремију против Словеније (3:3) и у победи над Норвешком (1:0).^[17]

Након четири године паузе, Нађ је у априлу 2004. поново заиграо за репрезентацију код селектора Илије Петковића. Одиграо је свих 90. минута пријатељске утакмице са Северном Ирском (1:1).^[17] Наступио је и на два сусрета у успешним квалификацијама за Светско првенство 2006 у Немачкој, и то у победама против Литваније (0:2) у гостима и против Босне и Херцеговине (1:0) у Београду.^[17]

Селектор Илија Петковић је уврстио Нађа на коначан списак играча који путују на Светско првенство у Немачкој,^[19] па је тако Нађ у позним играчким годинама добио прилику да заигра на Мундијалу. На Мундијалу у Немачкој, репрезентација СЦГ је изгубила све три утакмице а Нађ је на сва три сусрета био на терену. Одиграо је целу утакмицу против Холандије, полувреме против Аргентине и пола сата против Обале Слоноваче када је због два жута картона морао да напусти игру.^[5] Меч против Обале Слоноваче му је уједно био и последњи у националном дресу.^[17]

Члан Управног одбора ФК Партизан постаје 2009. године, где добија улогу координатора спортских селекција клуба. Као координатор обавља и дужност спортског директора у сезони 2010/11. када се Партизан по други пут квалификовао у групну фазу УЕФА Лиге шампиона.^[2]

На место спортског директора ФК Партизан, постављен је одлуком Управног одбора 29. маја 2013. године.^[2] На тој позицији се задржао тачно годину дана када је напустио функцију након што му је истекао уговор.^[20]

У јануару 2017. је постао спортски директор српсколигаша Раковице,^[21] а исте године је и постављен за тренера овог клуба, што му је и први тренерски посао у каријери.^[22] У августу 2019. је почео да ради као помоћник Сави Милошевићу у првом тиму Партизана,^[23] а 31. октобра 2019. је преузео Партизанову филијалу Телеоптик.^[24]

Партизан уреди

• Првенство СРЈ / СЦГ (5): 1992/93, 1993/94, 1995/96, 2002/03, 2004/05.
• Куп СР Југославије (1): 1993/94.

Клупска уреди

Репрезентативна уреди

• Алберт Нађ на сајту reprezentacija.rs
• Алберт Нађ на сајту partizanopedia.rs
• Алберт Нађ на сајту FIFA (архива)
• Алберт Нађ на сајту National Football Teams (језик: енглески)
• Алберт Нађ на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
• Алберт Нађ на сајту BDFutbol (језик: енглески)