Рат у Малију

Рат у Малију је почео 16. јануара 2012. када су побуњеничке групе повеле борбу против малијске владе са циљем добијања шире аутономије или независности за север Малија, у области Азавад. Национални покрет за ослобођење Азавада, организација чији је циљ да од Азавада направи домовину за народ Туарега, контролисала је област од априла до јула 2012.

Рат у Малију
Војно стање из новембра 2023.
Време 16. јануар 2012 — данас Место Мали

Председник Малија Амаду Тумани Туре је збачен у државном удару 22. марта 2012. због свог поступања у кризи, месец дана пре предвиђених председничких избора.^[1] Побуњени војници, који себе називају Национални комитет за обнову демократије и државе, преузели су власт и суспендовали устав. Као последица нестабилности изазване државним ударом, три највећа града на северу Малија Кидал, Гао и Тимбукту, за три дана су пали под власт побуњеника. Након што су освојили град Дуенца, Национални покрет за ослобођење Азавада је изјавио да је испунио своје циљеве и зауставио офанзиву. Следећег дана покрет је прогласио независност Азавада од Малија.^[2]

Национални покрет за ослобођење Азавада је у почетку подржавала исламистичка група Ансар Дине. Након што је војска Малија потиснута из Азавада, Ансар Дине је почела да уводи шеријатски закон. НПОА и исламисти су затим покушали да помире супротстављене визије о будућности проглашене државе. Као последица тога, НПОА је почела да се бори против Ансар Дине и других исламистичких група, укључујући и покрета за јединство и џихад у западној Африци, ћелије Ал Каиде у исламском Магребу. До 17. јула 2012. исламисти су преузели контролу над већином градова у северном Малију од НПОА.

Председник Француске Франсоа Оланд је 11. јануара 2013. одобрио захтев владе Малија за страну помоћ и наредио француској војсци да се укључи у сукоб.^[3]