Poljski jezik

Za istoriju poljskog književnog jezika pogledajte članak Istorija poljskog književnog jezika.

Zapis o istoriji fonetike uredi

Poljski jezik je nastao od praindoevropskog jezika.U najvažnije rane izmene spada indoevropska palatalizacija.Nekadašnje mekano k, kh, g, gh je u "satem" jezicim kao što je prabaltičkoslovenski, prešlo u s i z, dok je u "kentum" jezicima, kao što su latinski i germanski jezici prešlo u, w k i g.U praslovenskom jeziku svi zatvoreni slogovi su prešli u otvorene.To je imalo za posledicu nastajanje novih nosnih samoglasnika i nastajanje razlika u dužini samoglasnika. Takođe se uobličila opozicija mekih i tvrdih suglasnika U poljskom jeziku slogotvorno r i l je prešlo u samoglasnike + r ili u odgovarajuće l.Takođe je nastupio nestanak homonima, a mnogi meki samoglasnici su prešli u tvrde, npr mekano r je prešlo u ż (piše se rz). Mnogo mekih suglasnika gubi mekoću u izgovoru(npr meko w na kraju u nazivima tipa Wrocław, u zavisnim slučajevima i dalje ostaje meko- we Wrocławiu).

Uticaj stranih jezika uredi

Savremeni poljski jezik je nastao od dijalekata koji se koriste u Velikopoljskoj (Wielkopolska) i Malopoljskoj (Małopolska) u manjem stepenu u Mazovšu (Mazowsze) i u drugim regionima.Na poljski jezik su imali uticaj i drugi jezici. Najvažniji među njima su bili:

• nemački
• češki
• latinski
• italijanski
• francuski
• ruski
• engleski

Takođe ukrajinski jezik u graničnom pojasu.

Trenutno možete primetiti se veliki uticaj engleskog jezikana poljski jezik.

u poljskom jeziku se izdvajaju:

• književni jezik (kulturan dijalekat)
• narodni dijalekti
• gradski govori (npr. lvovski govor, poznanjski govor, varšavski govor)
• govor određene sredine (npr. zatvorski govor (kao kod nas šatrovački ili argo))

Osnovni dijalekti poljskog jezika su:

• Slonski (śląski) dijalekat
• Velikopoljski (wielkopolski) dijalekat
• Malopoljski (małopolski) dijalekat
• Mazoviecki (mazowiecki) dijalekt

Pored ovih osnovnih dijalekata postoje i mešani dijalekti, posebno na prostoru koji je bio pod vlašću Nemaca.

Poljski koristi latinicu.

Sljedeća tablica prikazuje slova poljske latinice, glasove poljskog jezika i njihove približne srpskohrvatske ekvivalente:

Nosni samoglasnici uredi

U poljskom jeziku se javljaju nosni samoglasnici koji su se očuvali još iz praslovenskog jezika. Nosni samoglasnici su nestali iz većine slovenskih jezika.Npr u češkom oni su prešli u /u/.Nosni samoglasnici su ą oraz ę.U poljskom jeziku je takođe počeo proces gubljenja tih suglasnika. Samoglasnici koji su oduvek bili nosni, u mnogim slučajevima prelaze u nenosne npr:

Ali nosni samoglasnici se ne gube uvek, ponekad se stvaraju tamo gde pre nisu postojali, najčešće ispred S, npr pisanje nonsens i savremen izgovor nąsęs.

Građenje slogova, dužina samoglasnika i mekoća uredi

U savremenom poljskom jeziku postoji samo jedna dužina samoglasnika.To ne znači da se oni nekad ne izgovaraju kraće ili duže, već da to nema uticaj na zmačenje reči. Istorijski poljski je bio jezik sa dominantnim slogovima CV (ѕavršavaju se samoglasnicima,kao u mađarskom i japanskom), i postojalo je 3 dužina samoglasnika: kratki, normalni i dugi. POstojala su dva kratka samoglasnika (jer (slovo))- meko i tvrdo. Ovi samoglasnici su nestali. Kratki samoglasnici su pri produžavanju prelaѕili u meko ili u tvrdo e. Kod nestajanja mekog samoglasnika poslednji samoglasnik je preuziao mekoću.Tako npr.: "D (kratki mekan samoglasnik) N (kratki mekan samoglasnik)" je prelazilo u "D (normalno E) (meko N)" (dzień), dok je "D (kratki mekan samoglasnik) N (mekano A)" prelazilo u "D N (mekano A)" (dnia).Dugi samoglasnici su prešli u odgovarajuće kratke,pri čemu je došlo do povišenja iѕgovora. Povišeno a, e i o, koji su neko vreme imali posebne zvuke, su prečli u a , e i u u. Ovo zadnje se i dalje u pisanju označava sa ó. Određeno vreme su se i povišeno a i e označavali posebnim znacima. Naravno visoki samoglasnici i kao i u nisu mogli da se poviše.

Akcenat uredi

Akcenat u poljskom jeziku ima mešani karakter. Sledeća tri elementa stvaraju akcenat u izrazu:

• početak izraza cechuje visok nivo intenzivnosti,
• povišavanje tona akcentovanog sloga,
• produženje akcentovanih samoglasnika i slabljenje artikulacije na kraju izraza.

U dvosložnim izrazima (sa akcentima na prvom slogu) akcenat ima dinamičan karakter, a uglavnom se javlja i malo produženje samoglasnika ( posebno ako se reč izgovara nezavisno od rečenice. Razlike u visini tona su manje regularne. Akcenat u poljskom jeziku je skoro uvek paraksitoničan , tj akcenat pada na pretposlednji slog izraza.

Delovi govora uredi

Osnovni delovi govora u poljskom jeziku su:

• imenica
• pridev
• predikat
• predlog
• broj
• zamenica
• prilog

Brojnost uredi

U poljskom jeziku postoje jednina i množina, mada su ostali i malobrojni primeri "dvojine" , posebno među delovima tela koji se javljaju u parovima

U množini kod izraza ręka (ruka) se osećaju pposledice "dvojine" - mekano e umesto tvrdog i u nominativu i dativu kao i -oma umesto -ami u instrumentalu. Ta druga posledica nestaje i sve češće se može čuti rękami.

Rodovi uredi

Na osnovu kriterijuma saglasnosti sa predikatom može se odrediti 5 rodova:

Ipak uglavnom se javljaju samo dva muška oblika: a) za ljude (ličnosti) i b) za predmete i za ostala živa bića (životinje i biljke).

Padeži uredi

U poljskom jeziku postoji 7 padeža (u zagradama su pitanja na koja se dobijaju padeži)

• nominativ (ko? što?) jesti
• genitiv (koga? čega?) nemati
• dativ (kome? čemu?) dati
• akuzativ (koga? što?) vid(j)eti, čuti
• instrumental (s kim? sa čim?)
• lokativ (o kome? oo čemu?) govoriti
• vokativ(o!, hej!)

Primer promene kroz padeže:

U množini vokativ je uvek jednak nominativu

Nominativ uredi

Glavna uloga nominativa je označavanje predmeta. Nominativ se u poljskom jeziku retko koristi.

Ponekad nominativ može da se javi u službi vokativa ( za dozivanje)

Genitiv uredi

Osnovna uloga genitiva je da odgovara na pitanje čij

Dativ uredi

Dativ uglavnom označava dalje dopunjavanje.

Akuzativ uredi

Akuzativ uglavnom označava bliže dopunjavanje.Akuzativ može da primi tri oblika:

• isti kao genitiv (muški rod (za ljude), u jednini takođe i muški rod (za živa bića)
• lični (svoj) oblik (jednina ženskog roda)
• isti kao i nominativ (u ostalim slučajevima)

Instrumental uredi

Instrumental se javlja u zajednici, ali i sam kao pokazivač načina, vremena...

Lokativ uredi

Lokativ se nikad ne javlja sam. Javlja se samo sa nekim vrstama reči.

Vokativ uredi

Vokativ služi za neposredno obraćanje. Vokativ u poljskom jeziku polako nestaje. U većini situacija njegove funkcije preuzima nominativ.

Glagoli uredi

Svaki glagol poseduje svršen i nesvršen vid. Sistem vremena se razlikuje j+kod svršenih i nesvršenih vremena. Od osnovnog glagola često se grade izvedeni glagoli. Tako da se često dešava da nesvršen glagol prilikom slaganja, pređe u svršen.npr:

• X - osnovan glagol sa značenjem 1 u nesvršenom vidu.
• prefiks 1 + X - glagol sa značenjem 1 u svršenom vidu.
• prefiks 2 + X - nastali glagol sa značenjem 2 u svršenom vidu !
• prefiks 2 + Y - nastali glagol sa značenjem 2 u nesvršenom vidu
• Y - nepostojeća forma !

npr:

• robić (raditi) - osnovan glagol u nesvršenom vidu
• zrobić (uraditi)- isti glagol u svršenom vidu.
• zarobić - nastali glagol u svršenom vidu
• zarabiać - nastali glagol u nesvršenom vidu
• rabiać - neostojeća forma!

Vremena uredi

Postoje sledeća vremena (razne forme imaju isto značenje)

• nesvršena vremena
  • buduće složeno
    • forma imiesłowowa - "będziemy robili"
    • forma bezokolicznikowa - "będziemy robić"
  • sadašnje vreme- "robimy (radimo)"
  • prošlo (nesvršeno)
    • forma ściągnięta - "robiliśmy"
    • forma z końcówką osobową doczepioną do innego wyrazu - "żeśmy robili", "myśmy robili", "gdybyśmy robili" itd.
    • forma z pominiętą końcówką osobową - "my robili"
  • pluskvamperfekat (nesvršen) - "robiłem był", "byłem robił" itd.
• svršena vremena
  • buduće prosto- "uradićemo"
  • prošlo (svršeno)
    • forma ściągnięta - "zrobiliśmy"
    • forma z końcówką osobową doczepioną do innego wyrazu - "żeśmy zrobili", "myśmy zrobili", "gdybyśmy zrobili" itd.
    • forma z pominiętą końcówką osobową - "my zrobili"
  • pluskvamperfekat (svršen) - "zrobiłem był", "byłem zrobił", "byłbym zrobił" itd.

Glagoli u svršenom obliku neaju složenih oblika budućeg vremena. Zato se javljaju samo u tri vremena. Na taj način u poljskom jeziku možemo da razdvoimo 7 vremena, mada treba paziti da:

1. Oblici sadašnjeg vremena se grade isto kao i oblici budućeg prostog vremena.
2. Oblici prošlog nesvršenog vremena se grade isto kao i oblici prošlog svršenog.

Pluskvamperfekat uredi

Označava radnju koja se dogodila pre neke prošle radnje. Pluskvamperfekat je najređe korišćeno vreme u poljskom jeziku i na putu je potpunog nestanka. Većina korisnika ne oseća razliku između pluskvamperfekta i prošlog vremena (perfekta)

Sadašnje vreme uredi

Ima isti oblik kao i prosto buduće vreme. Oblici sadašnjeg vremena označavaju radnje ili stanja:

• aktuelno (npr. Teraz jem śniadanie - sad jedem doručak );
• činjenično (npr. Kwadrat ma cztery boki - kvadrat ima 4 stranice);
• koje se ponavlja (npr. We wtorki chodzę na siłownię- utorcima idem u teretanu).

Marginalno je korišćenje sadašnjeg vremena za označavanje radnje ili stanja:

• budućih (npr. Jutro pracuję do ósmej - sutra radim do osam);
• prošlih (npr. To było tak: idę sobie ulicą, a tu nagle jak nie wyskoczy pies bez kagańca - To je bilo ovako: idem ja ulicom kad naglo iskoči pas bez povodnika).

Buduće prosto vreme uredi

Ima isti oblik kao i sadašnje vreme. Oblici budućeg prostog vremena izražavaju buduće radnje ili stanja (npr. Za miesiąc skończę szkołę - Za mesec dana ću završiti školu). Marginalno je korišćenje prostog budućeg vremena za označavanje radnje ili stanja:

• koja se ponavljaju (npr. Zawsze, kiedy przyjdzie, wypija kieliszek wódki - uvek kada dođem popijem čašu vode);
• činjeničnih(np. Nie rozpali się ognia, jeśli się nie ma żadnych narzędzi - neće se zapaliti vatra ako nema alata);
• prošlih (npr. To było tak: idę sobie ulicą, a tu nagle jak nie wyskoczy pies bez kagańca - To je bilo ovako: idem ja ulicom kad naglo iskoči pas bez povodnika).

Buduće složeno vreme uredi

Oblici budućeg složenog vremena označavaju buduće oblike ili stanja.

U poljskom jeziku se javljaju brojevi tipa:

• jedan (jeden)
• dva, tri (dwa, trzy) - menjaju se na svoj način
• prvi, drugi, treći (pierwszy, drugi, trzeci)
• pojedynczy, podwójny, potrójny

Javljaju se i brojevi u vidu razlomka:

• półtora - 3/2 (nema ga u većini evropskih jezika)
• pół 1/2
• ćwiartka - 1/4

Svaki jezik podleže neprestanim promenama, od kojih se neke na kraju duboko ukorene u jeziku, dok druge imaju ograničen uticaj na jezik ili potpuno isčezavaju. I u savremenom poljskom nastaju mnoge promene, kako gramatičke tako i lektičke prirode. Ne može se reći koje su promene dobre, a koje loše - o tome koje će se zadržati odlučiće sadašnji i budući korisnici poljskog jezika.

Promena strukture dijalekata uredi

Usled preseljavanja ljudi posle Drugog svetskog rata, urbanizacije, uticaja masovne kulture (televizija, radio, novine...) kao i usled površne edukacije o dijalektima poljski jezik sve više počinje da dobija opšti akcenat. To nije slučaj sa svim dijalektima - npr. kašupskom jeziku, kao i góralskom i śląskom dijalektu nestajanje ne preti za sada, ipak većina korisnika poljskog danas govori istim dijalektom.

Gramatičke promene uredi

Verovatno je promena koja najviše pada u oči istiskivanje muškog roda (za predmete) od strane muškog roda (za živa bića).

Leksičke promene uredi

U savremenom poljskom jeziku se primećuje pozajmljivanje mnogih engleskih reči dok u isto vreme nestaju mnoge koje su se pre toga koristile (uglavnom francuskih i ruski.Interesantna pojava je menjanje izgovora nekih francuskih pozajmljenica sa francuskog na engleski izgovor, npr. image se sada izgovara imidż a ne kao pre imaż.

Fonetičke promene uredi

Usled pozajmljivanja engleskih reči u fonetici se šire do sad retko primećivani spojevinpr. posle zubnih suglasnika t, d, s, z, r javlja sei (didżej, tir, ring).

Vulgarizovanje jezika uredi

Zadnjih godina mnoge reči su iz vulgarnog jezika prešle u govorni jezik. Primer može biti npr. pridev "zajebiste" - zajebano. Sa druge strane, u kulturnim okvirima neke reči se smatraju uvredljivijim nego pre. Tako npr. reč "pedał" (peder) nije kulturno koristiti, i zamenjena je engleskom reči "gej" ili "homoseksualista" - homoseksualac.

Spoljašnje veze uredi

Poljski jezik na Wikimedijinoj ostavi

Poljski jezik nа Wikipediji

• Polish 101 Learn Polish online(Engleski)
• Język polski w średniowieczu Arhivirano 2005-09-04 na Wayback Machine-u
• Język polski w liceum Arhivirano 2010-01-29 na Wayback Machine-u
• Kurs poljskog jezika (na engleskom)