Dinocrocuta (Динокрокута — „страшна хијена”) је изумрли род мачколиких звијери из изумрле породице Percrocutidae, који је у периоду од средњег до касног Миоцена настањивао подручје јужне Европе, Африке и Азије.[1]

Dinocrocuta
Временски распон: 11.60–5.332 Ma средњи Миоцен до рани Плиоцен
реконструкција изгледа врсте
Dinocrocuta gigantea
Научна класификација e
Домен:Eukaryota
Царство:Animalia
Тип:Chordata
Класа:Mammalia
Ред:Carnivora
Подред:Feliformia
Инфраред:Aeluroidea
Парвред:Viverroidea
Натпородица:Herpestoidea
Породица:Percrocutidae
Род:Dinocrocuta
Schmidt-Kittler, 1975
Типска врста
Dinocrocuta algeriensis
Lydekker, 1884
Врсте
  • Dinocrocuta algeriensis
  • Dinocrocuta gigantea
  • Dinocrocuta salonicae
  • Dinocrocuta senyureki
Синоними
синоними рода:
  • Hiperhyeana
синоними врста:
  • D. algeriensis:
    • Allohyaena algeriensis
    • Hiperhyeana algeriensis
  • D. gigantea:
    • Crocuta grandis (Kurten, 1957)
    • Crocuta macrodonta (Liu, Li & Zhai, 1978)
    • Dinocrocuta macrodonta
    • Hyaena gigantea (Schlosser, 1903)
    • Percrocuta gigantea (Soria, 1980)
    • Percrocuta grandis (Kurten, 1957)
    • Percrocuta macrodonta (Liu, Li & Zhai, 1978)
  • D. salonicae:
    • Allohyaena salonicae (Howell & Petter, 1985)
    • Crocuta salonicae (Pilgrim, 1931)
    • Hyaena salonicae (Andrews, 1918)
    • Hiperhyaena salonicae
    • Percrocuta salonicae (Kurten, 1957)
  • D. senyureki:
    • Dinocrocuta senyüreki
    • Hiperhyaena senyüreki
    • Hyaena senyüreki
    • Machairodus aphanistus (Sayar, 1953)
    • Percrocuta senyüreki

Етимологија назива

уреди

Назив овог рода води поријекло од:

  • старогрчке ријечи деинос (стгрч. δεινός), што значи страшан,
  • и рода Crocuta.

Назив врсте Dinocrocuta algeriensis у преводу значи „страшна алжирска хијена”, врсте Dinocrocuta gigantea значи „страшна дивовска хијена”, врсте Dinocrocuta salonicae значи „страшна солунска хијена”, а врсте Dinocrocuta senyureki значи „страшна хијена из Сењурека”.

Опис

уреди

Врсте из рода Dinocrocuta су посједовале снажне вилице са којима су могли да створе снажан угриз, са којим су могли да дробе кости.[2][3][4] Све врсте из рода Dinocrocuta су биле много веће од данашњи хијена, поготово највећа врста Dinocrocuta gigantea. Према мјерењима, ова врста је у просјеку тежила између 150 до 250 kg,[5] но највећи забиљежени примјерак је тежио 380 kg,[6][7] био је дуг 2,1 m и висок у раменима 1,3 m, а лобања је досезала дужину од 43 cm.[8]

Понашање и палеоекологија

уреди

Врсте из рода Dinocrocuta су биле невјероватни моћни предатори и лешинари. Иако се не зна дали су припадници врста из рода Dinocrocuta водили усамљенички живот или живот у чопору, зна се да су били способни да улове животиње које су много веће од њих. На једној пронађеној лобањи женке изумрлог кљоватог носорога из рода Chilotherium су откривени трагови зуба који одговарају врсти Dinocrocuta gigantea. Ови трагови су се налазили на челу ове животиње и указују на зацјељивање рана. Из овог се може закључити да је напад на овог носорога био неуспјешан и да се ова врста налазила на јеловнику врсте Dinocrocuta gigantea.[9][10]

Систематика

уреди

Класификација

уреди
род Dinocrocuta
Врсте:Распрострањеност фосила
и локација:
Временски
распон:
D. algeriensis (Lydekker, 1884)  Алжир (покрајина Маскара)11,6 до 9,0 мил. год.
D. gigantea (Schlosser, 1903)  Бугарска (околина Благоевграда)
 Грчка[11]
 Индија
 Иран
 Молдавија
 Монголија
 Кина (покрајина Шенси)[12][13][14]
 Пакистан
 Турска
 Шпанија[15]
11,60 до 5,332 мил. год.
D. salonicae (Andrews, 1918)  Грчка (периферија Средишња Македонија)9,70 до 7,75 мил. год.
D. senyureki (Ozansoy, 1957)  Кина (Тибет)[16]
 Либија
 Турска[17]
11,10 до 7,75 мил. год.

Филогенетско стабло

уреди

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Dinocrocuta.

 Herpestoidea 
 Herpestidae 

[[Мунгоси|Herpestidae (sensu stricto)]]

Eupleridae

 sensu lato 
 Hyaenidae 

[[Хијене|Hyaenidae (sensu stricto)]]

Lophocyonidae

 †Percrocutidae 

Percrocuta

 †Dinocrocuta 

Dinocrocuta salonicae

Dinocrocuta senyureki

Dinocrocuta algeriensis

Dinocrocuta gigantea

 ? 
 sensu lato 

Временска распрострањенст

уреди
PercrocutaQuaternaryPliocenMiocenQuaternaryPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallianLanghian

Види још

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди