Средња Америка

Средња Америка је део северноамеричког континента, али она заправо представља прелаз између Англоамерике и Јужне Америке, по чему је и добила име. Грубо говорећи она је део Латинске Америке који се налази на северноамеричком континенту. То је по природним карактеристикама врло сложен простор на коме је шпанска колонизација оставила најдубље трагове. Од великих природних целина могу се издвојити Мексичка висораван на северозападу, Амерички земљоуз на југоистоку и острвски свет на истоку (Антили и Бахамска острва). Антили се састоје од Великих Антила (Куба, Хаити, Јамајка и Порторико) и Малих Антила, низа малих острва у источном делу Карипског мора (Барбадос, Света Луција и др).^[2]

Мексико је по површини и броју становника највећа држава Средње Америке, а његова северна граница оштри је међаш између два различита света - Англоамерике и Латинске Америке. Највећи део Мексика је пространа висораван окружена високим рубним и издуженим планинама. То је најнасељенији део државе, с највећим градовима и климатски најповољнијим условима за живот и рад. Главни град Сијудад де Мексико једна је од највећих урбаних англомерација у свету и налази се на надморској висини од 2.300 m.^[3]

Геологија Средње Америке је активна, са вулканским ерупцијама и земљотресима који се дешавају с времена на време. 1931. и 1972. године, земљотреси су опустошили Манагву, главни град Никарагве. Плодна земљишта због вулканске лаве су омогућила да се одржи велика густина становништва у пољопривредно продуктивним пределима на високим надморским висинама.

Средња годишња количина падавина креће се у распону 3.000 - 6.000 mm. Будући да се налази на удару пасата, карипска обала и источне падине планина примају два пута више падавина од пацифичких обала Централне Америке. Количину падавина на пацифичкој обали снижава хладна Калифорнијска морска струја. Крајем лета и током јесени, Средња Америка је изложена разорном дејству тропских циклона - урагана.

Средња Америка је место где се налази Панамски канал као и предложени, али никада завршени Канал Никарагве.

Средња Америка је део Мезоамеричког биодиверзитетског појаса.^[4] Пацифичка миграторна рута је главни пут којим се крећу птице у Америкама, простире се правцем север-југ и иде од Аљаске до Огњене земље. Због левкастог облика копнене масе, птице селице се могу видети у веома великим концентрацијама у Средњој Америци, посебно у пролеће и у јесен. Као мост између Северне и Јужне Америке, Средња Америка има много врста из неарктичке и неотропске екозоне. Међутим, јужне земље (Коста Рика и Панама) имају већи биодиверзитет него северне (Гватемала и Белизе), док државе у централном делу региона (Хондурас, Никарагва, Ел Салвадор) имају најмањи биодиверзитет.^[4]

Биодиверзитет у Средњој Америци (број различитих врста терестријалних кичмењака и васкуларних биљака)

Држава	Број врста водоземаца	Број врста птица	Број врста сисара	Број врста гмизаваца	Укупан број врста терестријалних кичмењака	Број врста васкуларних биљака	Биодиверзитет
Мексико	?	?	?	?	?	?	?
Белизе[5]	46	544	147	140	877	2894	3771
Костарика[6]	183	838	232	258	1511	12119	13630
Ел Салвадор[7]	30	434	137	106	707	2911	3618
Гватемала[8]	133	684	193	236	1246	8681	9927
Хондурас[9]	101	699	201	213	1214	5680	6894
Никарагва[10]	61	632	181	178	1052	7590	8642
Панама[11]	182	904	241	242	1569	9915	11484

Земље Америчког земљоуза у целини су гушће насељене од Мексика, али ређе од Антилске Америке. Међу појединим земљама има великих разлика, од ретко насељеног Белиза (12 становника по km²) до пренасељеног Салвадора (320 становника по km²). Амерички земљоуз или Централна Америка наставља се на Мексико и пружа се до Панамског канала који раздваја Северну од Јужне Америке. Састоји се од седам држава које су, осим Панаме и Белиза, независност избориле врло рано - у првој половини 19. века. Међутим, због честих унутрашњих сукоба, државних удара и спољашњег неколонијалног утицаја, то подручје је све до данас остало политички врло немирно.

Острвски део Средње Америке је најмањи али најгушће насељен у регији. По величини и броју становника истичу се Куба, острво Хаити (државе Хаити и Доминиканска Република), Јамајка и Порторико. Повољна клима, бујно тропско зеленило, чиста топла мора и прекрасне плаже, многим острвима обезбедили су епитет рајска, нарочито Бахамима. Неке мање острвске групе Малих Антила тек однедавно су самосталне државице, али је већина остала у тесним економским и политичким везама с бившим колонијалним господарима.

Постојала је савезна држава Централна Америка у раном 19. веку, која се састојала од садашњих независних држава Гватемале, Хондураса, Ел Салвадора, Никарагве и Костарике (и дела модерне мексичке државе Чијапас). Позната је и као Уједињене Провинције Централне Америке или Сједињене Државе Централне Америке.

Становништво Средње Америке врло је сложено због дуготрајног заједничког живота и мешања староседелаца Индијанаца с европским досељеницима и доведеним црнцима и њиховим потомцима. У копненом делу преовлађују местици (мешанци Индијанаца и белаца), а на острвском делу црнци и мулати, белци су у већини једино у Костарици и на острвима Куби и Порторику.^[3]

• Централна Америка
• Историја Средње Америке
• Кариби

• Средња Америка Архивирано на сајту Wayback Machine (11. април 2020)