5. новембар
датум
(преусмерено са 5. новембра)
5. новембар (5.11.) је 309. дан године по грегоријанском календару (310. у преступној години). До краја године има још 56 дана.
Догађаји уреди
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 1605 — Гај Фокс је откривен у подруму Вестминстерске палате како планира да дигне у ваздух Дом лордова у Барутној завери.
- 1630 — Мировним споразумом у Мадриду завршен је Англо-шпански рат, у којем су Шпанија и њена савезница Аустрија поражене на мору и копну. На страни Енглеза борили су се Французи и Холанђани.
- 1688 — Вилијам III Орански се током Славне револуције са војском искрцао у југозападној Енглеској.
- 1838 — Почео је распад Федерална Република Центроамерике отцепљењем Никарагве из уније.
- 1911 — Италија је анектирала турске покрајине у Либији, Триполи и Киренаику, и држала их до 1943, када су немачко-италијанске снаге у Другом светском рату потиснуте из Африке.
- 1914 —
- Француска и Велика Британија су у Првом светском рату објавиле рат Турској.
- Под командом генерала Оскара Поћорека у Првом светском рату почела је нова аустроугарска офанзива на Србију, а српске снаге су присиљене да се повуку. Уследила је контраофанзива 3. децембра под командом Живојина Мишића која је завршена победом српске војске у Колубарској бици половином децембра.
- 1926 — Након четвртог атентата на Мусолинија, у Италији је донет Закон о заштити државе, којим је уведен тоталитарни фашистички режим.
- 1940 — Италијански авиони су бомбардовали Битољ, и изазвали смрт неколико особа.
- 1943 — У Јајцу је у Другом светском рату основана Телеграфска агенција Нове Југославије - Танјуг. Први директор био је Владислав Рибникар.
- 1956 — Британски падобранци су извели десант на Порт Саид током британско-француско-израелске агресије на Египат; Совјетски Савез је запретио да ће употребити ракете уколико Французи и Енглези не прихвате прекид ватре.
- 1991 —
- Председници Србије и Црне Горе Слободан Милошевић и Момир Булатовић одбацили су на Међународној конференцији о Југославији у Хагу четврту верзију Споразума за опште решење југословенске кризе, коју су понудили међународни посредници.
- Британски медијски магнат чешког порекла Јан Роберт Максвел нађен је мртав у водама код Канарских острва где је крстарио јахтом.
- 1996 —
- Пакистански председник је сменио премијера Беназир Буто под оптужбом да је њена влада огрезла у корупцији и непотизму.
- Кандидат Демократске странке Бил Клинтон поново је изабран за председника САД, победивши републиканца Боба Дола.
- 2000 — Последњи етиопски цар Хајле Селасије сахрањен је у саборној цркви Свете Тројице у Адис Абеби, 25 година након што је, у 83. години, умро под сумњивим околностима, а потом сахрањен на начин који не доликује једном владару. Харизматични афрички вођа, који је по легенди директни потомак краља Соломона и краљице од Сабе, свргнут је након 44 године владавине у војном удару 1974.
- 2001 — У Београду је потписан споразум о сарадњи југословенских власти и УНМИК-а, којим су, по мишљењу српске стране, потврђени основни принципи и обавезе из резолуције 1244 Савета безбедности УН, чиме је отворен пут за учешће Срба на изборима на Косову.
Рођења уреди
- 1854 — Пол Сабатје, француски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1912). (прем. 1941)
- 1873 — Едвин Теди Флек, аустралијски атлетичар и тенисер. (прем. 1935)
- 1879 — Ото Вале, аустријски пливач. (прем. 1963)
- 1909 — Милена Павловић-Барили, српска сликарка и песникиња. (прем. 1945)
- 1913 — Вивијен Ли, британска глумица. (прем. 1967)
- 1923 — Бисерка Цвејић, српска оперска певачица. (прем. 2021)
- 1929 — Бора Тодоровић, српски глумац. (прем. 2014)
- 1931 — Ајк Тарнер, амерички музичар, музички продуцент и ловац на таленте. (прем. 2007)
- 1936 — Уве Зелер, немачки фудбалер. (прем. 2022)
- 1937 — Харис Јулин, амерички глумац.
- 1938 — Милован Илић Минимакс, српски радио и ТВ новинар. (прем. 2005)
- 1938 — Радивој Кораћ, српски кошаркаш. (прем. 1969)
- 1939 — Драгиша Станковић Челик, југословенски и српски боксер. (прем. 2015)
- 1940 — Елке Зомер, немачка глумица, забављачица и уметница.
- 1941 — Арт Гарфанкел, амерички певач, песник и глумац, најпознатији као члан дуа Simon & Garfunkel.
- 1947 — Ненад Бјековић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1948 — Вилијам Данијел Филипс, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1997).
- 1952 — Олег Блохин, украјински фудбалер и фудбалски тренер.
- 1952 — Бил Волтон, амерички кошаркаш. (прем. 2024)
- 1954 — Алехандро Сабеља, аргентински фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2020)
- 1955 — Љиљана Благојевић, српска глумица.
- 1955 — Милорад Пуповац, хрватски филолог, лингвиста и политичар, политички представник Срба у Хрватској.
- 1958 — Роберт Патрик, амерички глумац.
- 1959 — Брајан Адамс, канадски музичар, музички продуцент и фотограф.
- 1960 — Снежана Богдановић, српска глумица.
- 1960 — Тилда Свинтон, енглеска глумица.
- 1963 — Тејтум О’Нил, америчка глумица и списатељица.
- 1963 — Жан-Пјер Папен, француски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1963 — Дарко Томовић, српски глумац.
- 1964 — Ђорђе Давид, српски музичар и глумац.
- 1968 — Сем Роквел, амерички глумац.
- 1974 — Ангела Госов, немачка музичарка, најпознатија као певачица групе Arch Enemy.
- 1974 — Дадо Пршо, хрватски фудбалер.
- 1974 — Џери Стекхаус, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1979 — Давид Суазо, хондураски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1984 — Лука Жорић, хрватски кошаркаш.
- 1986 — Јан Маинми, француски кошаркаш.
- 1986 — Каспер Шмејхел, дански фудбалски голман.
- 1987 — Кевин Џонас, амерички музичар и глумац, најпознатији као члан групе Jonas Brothers.
- 1992 — Марко Верати, италијански фудбалер.
Смрти уреди
- 1879 — Џејмс Клерк Максвел, теоријски физичар 19. века. (рођ. 1831)
- 1882 — Ђуро Даничић, српски научник и филолог, секретар Друштва српске словесности, професор Лицеја и Велике школе у Београду. (рођ. 1825)
- 1926 — Драга Љочић, прва жена лекар у Србији. (рођ. 1855)
- 1930 — Кристијан Ајкман, холандски лекар. (рођ. 1858)
- 1930 — Луиђи Факта, италијански политичар и новинар. (рођ. 1861)
- 1955 — Морис Утрило, француски сликар. (рођ. 1883)
- 1960 — Мак Сенет, амерички филмски режисер канадског порекла.
- 1982 — Жак Тати (Татишчев), француски филмски глумац и редитељ, добитник "Оскара". (рођ. 1908)
- 1989 — Владимир Хоровиц, амерички пијаниста пореклом руски Јеврејин. (рођ. 1903)
- 1991 — Јан Роберт Максвел, британски медијски магнат чешког порекла. (рођ. 1923)
- 1994 — Милан Младеновић, српски музичар, песник, певач и гитариста групе Екатарина Велика. (рођ. 1958)
- 2001 — Рој Болтинг, британски филмски продуцент.
- 2004 — Сергије Лукач, новинар и универзитетски професор. (рођ. 1920)
- 2006 — Пјетро Рава, италијански фудбалер. (рођ. 1916)
Празници и дани сећања уреди
Види још уреди
🔥 Top keywords: Главна странаУЕФА Лига шампионаСлавко ВинчићКарло АнчелотиФК Борусија ДортмундФК Реал МадридСписак финала Купа европских шампиона и УЕФА Лиге шампионаОлга ДаниловићПосебно:ПретражиВембли (стадион)Тони КросМој рођак са селаДарко СтошићЕвропско првенство у фудбалу 2024.БТР-80Датотека:Moj Happy Život.pngNikola KarabatićНовак ЂоковићЗорана МићановићЛоренцо МузетиСрбијаФинале УЕФА Лиге шампиона 2024.Лука МодрићМајстори, мајсториГазпромДушан ЏакићДани Карвахал (фудбалер, 1992)Избори за одборнике Скупштине града Београда 2024.Лука ДончићМарко Бојковић (ММА борац)Ивана Николић (глумица)БеоградСписак српских именаЖељко МитровићЏуд БелингамRammsteinДортмундSvetozar CvetkovićСаво Манојловић
