30. октобар

30. октобар (30.10.) је 303. дан године по грегоријанском календару (304. у преступној години). До краја године има још 62 дана.

Догађаји

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

1485 — Крунисањем Хенрија VII окончани су енглески Ратови ружа.
1864 — Потписан Бечки мир којим је Данска принуђена да Пруској препусти покрајине Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург.
1905 — Током Прве руске револуције руски цар Николај II Александрович Романов „Октобарским манифестом“ понудио шире бирачко право, изабран парламент са законодавном влашћу и гаранцију грађанских слобода.
1918 — Капитулацијом Турске, која је у Први светски рат ушла 1914. на страни Централних сила, престала да постоји Отоманска империја.
1922 — Два дана после Марша на Рим Бенито Мусолини формирао прву фашистичку владу у Италији.
1938 — Орсон Велс је својим радијским извођењем драме Рат светова Херберта Џорџа Велса изазвао панику код дела слушалаца у САД.
1961 — Совјетска хидрогенска Цар бомба, најјаче нуклеарно оружје које је икада детонирало, је испробана изнад Нове Земље у Северном леденом океану.
1974 — Нокаутом над Џорџом Форманом Мухамед Али се у 32. години вратио боксу.
1975 —
- Принц Хуан Карлос преузео вођство Шпаније од тешко оболелог диктатора Франсиска Франка.
- Код Прага се срушио авион Даглас DC-9 југословенске компаније Инекс-Адрија, у ком је погинуло 75 путника, чехословачких туриста који су се враћали са летовања на Јадрану.
1990 — Кина објавила резултате пописа становништва према ком њена популација 1,013 милијарди људи.
1995 — Са 50,6% гласова „за“ становници Квебека изјаснили се на референдуму против независности те канадске провинције.
1998 — На основу споразума представника Војске Југославије и НАТО, потписаног 15. октобра, авиони НАТО почели мисију надгледања ваздушног простора Косова под називом „Орлово око“.
2000 — Судија Врховног суда Шпаније, његов телохранитељ и возач убијени, још 35 особа повређено у експлозији аутомобила-бомбе у Мадриду, за коју су осумњичени припадници баскијског сепаратистичког покрета ЕТА.
2001 — Лондонски клуб поверилаца смањио Југославији дуг за 600 милиона долара, са 2,8 на 2,2 милијарде.

Рођења

1735 — Џон Адамс, амерички државник. (прем. 1826)
1762 — Андре де Шеније, француски писац. (прем. 1794)
1839 — Алфред Сисли, енглеско-француски сликар. (прем. 1899)
1871 — Пол Валери, француски пјесник. (прем. 1945)
1885 — Езра Паунд, амерички пјесник. (прем. 1972)
1906 — Ђузепе Фарина, италијански аутомобилиста. (прем. 1966)
1931 — Ђорђе Марјановић, српски певач. (прем. 2021)
1932 — Луј Мал, француски редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 1995)
1932 — Божидар Тимотијевић, српски књижевник, песник и новинар. (прем. 2001)
1934 — Милић од Мачве, српски сликар. (прем. 2000)
1939 — Грејс Слик, америчка музичарка и уметница, најпознатија као певачица група Jefferson Airplane, Jefferson Starship и Starship.
1941 — Теодор В. Хенш, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (2005).
1948 — Звонимир Зоричић, хрватски глумац. (прем. 2015)
1949 — Леон Рипи, амерички глумац.
1957 — Кевин Полак, амерички глумац и комичар.
1960 — Дијего Армандо Марадона, аргентински фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2020)
1961 — Зоран Туцић, српски ликовни уметник и архитекта.
1964 — Жан-Марк Босман, белгијски фудбалер.
1966 — Зоран Милановић, хрватски политичар и правник, премијер Хрватске (2011—2016).
1966 — Абу Мусаб ел Заркави, јордански герилац и терориста. (прем. 2006)
1967 — Илија Лупулеску, српско-амерички стонотенисер.
1970 — Нија Лонг, америчка глумица.
1973 — Адам Копланд, канадски глумац и рвач.
1978 — Џерод Хендерсон, амерички кошаркаш.
1981 — Морис Бејли, америчко-јамајкански кошаркаш
1981 — Иванка Трамп, амерички модел.
1982 — Клеманс Поези, француска глумица и модел.
1986 — Томас Моргенштерн, аустријски ски-скакач.
1991 — Томаш Саторански, чешки кошаркаш.
1994 — Душан Кутлешић, српски кошаркаш.
1996 — Девин Букер, амерички кошаркаш.
1997 — Предраг Васић, српски глумац.

Смрти

1757 — Осман III, султан Османлијског царства
1830 — Петар I Петровић Његош, црногорски владика.
1895 — Тоша Анастасијевић, српски глумац. (рођ. 1851)^[1]
1902 — Јован Пачу, српски композитор и пијаниста (рођ. 1847)
1910 — Анри Динан, швајцарски филантроп.
1959 — Пио Бароха, шпански књижевник (рођ. 1872)
1975 — Густав Лудвиг Херц, њемачки физичар и добитник Нобелове награде за физику 1921.
1977 — Густав Крклец, хрватски књижевник (рођ. 1899)^[2]
1999 — Ратко Чолић, југословенски фудбалер. (рођ. 1918)
2002 — Рудолф Бручи, хрватски композитор (рођ. 1917)
2007 — Срђан Мркушић, српски фудбалер и тренер. (рођ. 1915)
2013 — Јанош Тот, српски глумац.
2017 — Милан Радуловић, српски књижевник и писац.
2020 — Амфилохије Радовић, митрополит црногорско-приморски.

Празници и дани сећања

1817 — Симон Боливар основао прву независну владу Венецуеле.
1869 — Извођењем алегоријске слике Ђорђа Малетића „Посмртна слава кнеза Михаила“, у Београду отворена нова зграда Народног позоришта, изграђена по пројекту Александра Бугарског.
1918 — Словачка прогласила одвајање од Мађарске и уједињењем с Чешком формирала Чехословачку, прву државу створену после распада Аустроугарске у Првом светском рату.
1973 — Пуштен у саобраћај мост на Босфору који повезује Европу и Азију.
Српска православна црква данас прославља
- Свети пророк Осија
- Преподобномученик Андреј Критски

Референце

^ „АНАСТАСИЈЕВИЋ Тоша”. snp.org.rs. Приступљено 18. 1. 2024.
^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 401.

Види још

[snp.org.rs-1] „АНАСТАСИЈЕВИЋ Тоша”. snp.org.rs. Приступљено 18. 1. 2024.

[2] Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 401.

[1]

[2]