Хелен Обири
Хелен Онсандо Обири (рођена 13. децембра 1989.) је кенијска атлетичарка, тркачица на средње и дуге стазе. Она је једина жена која је освојила светске титуле у тркама у дворани, на отвореном и у кросу. Обири је двострука вицешампионка Олимпијских игара на 5.000 метара (Рио 2016 и Токио 2020). Она је двострука светска шампионка на 5.000 м (2017 и 2019). Обири је такође освојила светску бронзу на 1.500 метара 2013. и сребро на 10.000 м у 2022. Победила је у трци на 3.000 метара на Светском првенству у дворани 2012., освојила сребро 2014., а четврта била 2018. Она је светска шампионка у кросу 2019. Обири је тријумфовала на Бостонском маратону 2023., и то у својој тек другој маратонској трци у животу. Обири заузима пето место на светској рант листи најбржих полумаратонки свих времена.[1]
| Хелен Обири | |
|---|---|
 Хелен Обири у Риму 2017. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Hellen Onsando Obiri |
| Датум рођења | 13. децембар 1989. |
| Место рођења | Киси, Кенија |
| Држављанство | Кенија |
| Висина | 160 см |
| Маса | 50 кг |
| Спортске информације | |
| Спорт | 1.500 м, 3.000 м, 5.000 м , 10.000 м, Полумаратон, Маратон |
| Тренер | Дејтан Риценхајн (од 2022.) Рики Симс (до 2022.) |
| Достигнућа и титуле | |
| Лични рекорди | 3:57,05 на 1.500 м 8:20,68 на 3.000 м 14:18,37 на 5.000 м 30:10,02 на 10.000 м 1:04:22 у полумаратону 2:21:38 у маратону |
Награде и медаље | |
Обири је кенијска национална рекордерка у тррци на једну миљу, 3.000 метара у дворани и на отвореном, као и у трци на 5.000 метара.
2017. године Обири је наведена као једна од 100 најутицајнијих Африканаца од стране часописа Њу Африкан.[2]
Одрастање и почетак бављења атлетиком уреди
Хелен Обири, пореклом из Кисија у југозападној Кенији, била је четврто дете у породици од шесторо деце. Са 14 година почела је у Најробију да тренира атлетику, и то као спринтерка на 200 и 400 метара. Међутим, изгубила је интересовање за спорт и потпуно је престала да трчи 2006. и 2007. да би се фокусирала на своје студије. Године 2009., Обири је дипломирала на Школи за војну обуку у Елдорету. Њена прва велика трка била је на првенству Оружаних снага Кеније у кросу 2010., где је завршила на 32. месту. Заузела је пето место после извесног тренинга следеће године. Припадница је Одбрамбених снага Кеније (енгл. Kenya Defence Forces, свах. Majeshi ya Ulinzi ya Kenya).[3]
Удата је за Тома Ниаундија, бившег тркача, и имају ћерку Тању 'Блесинг' Мачече, рођену у мају 2015. Обири је седам месеци након порођаја наставила да се такмичи.[4]
Каријера уреди
Хелен Обири је своје прво међународно искуство стекла на Светским војним играма 2011. у Рио де Жанеиру, где је освојила бронзану медаљу на 800 метара и заузела четврто место на 1.500 метара. Дебитовала је на Светском првенству у атлетици одржаном 2011. у Даегуу у Јужној Кореји где је истрчала лични рекорд од 4:07,59 у квалификационој трци на 1.500 метара. У финалу је пала и завршила на 10. месту.[5] Касније је изјавила: "После Даегуа вратила сам се у Кенију и почела озбиљно да тренирам."[6]
2012. године освојила је своју прву глобалну титулу и то на Светском првенству у дворани у Истанбулу. У трци на 3.000 метара победила је у времену 8:37,16. Исте године је дебитовала на Олимпијским играма у Лондону, завршивши као последња на 12. месту у финалу на 1.500 м, да би скочила на осмо место, након накнадних дисквалификација због позитивних допинг тестова четири атлетичарке које су биле пласиране испред ње.
1. јуна 2013., Обири је победила у својој првој трци Дијамантске лиге. Тада је у трци на 1.500 м у Јуџину први пут истрчала ову деоницу испод 4 минута, поставивши и рекорд митинга са 3:58,58.[7] У августу 2013. је освојила бронзу у истој дисциплини на Светском првенству у Москви.
Обири је 2014. освојила сребрну медаљу на 3.000 м на Светском првенству у дворани 2014. у Сопоту, Пољска, иза вишеструке светске рекордерке Гензебе Дибабе. 9. маја исте године, на митингу Дијамантске лиге у Дохи, истрчала је афрички рекорд на отвореном на 3.000 метара у времену 8:20,68, поправивши свој лични рекорд за више од 13 секунди.[8]
На Олимпијским играма у Рију 2016. Обири је освојила сребрну медаљу на 5.000 метара у времену 14:29,77, иза сународнице Вивијан Черијот која је истрчала нови олимпијски рекорд од 14:26,17. Трећепласирана у овој трци била је Етиопљанка Алмаз Ајана.[9]
Обири је освојила златну медаљу са временом 14:34.86 у трци на 5.000 м на Светском првенству 2017. у Лондону. Одмах иза ње су се пласирале Алмаз Ајана и Сифан Хасан.[10]
У марту 2019., Обири је победила у трци сениорки на Светском првенству у кросу одржаном у Орхусу у Данској.[11] [12] Обири је успешно одбранила титулу на Светском првенству у Дохи у октобру 2019., постављајући нови рекорд светских првенстава у времену 14:26,72. Њена земљакиња Маргарет Кипкембои (14:27,49) и Немица Констанце Клостерхалфен (14:28,43) завршиле су на другом, односно трећем месту.[13]
Обири је представљала Кенију на Олимпијским играма у Токију 2020.[14] На 5.000 метара је освојила сребрну медаљу у времену 14:38,36.[15] Била је четврта на 10.000 м.[16]
На Светском првенству 2022. у Јуџину, Обири је била друга на 10.000 м. Летесенбет Гидеј ју је победила у драматичној завршници, где је прве 3 тркачице делило само 13 стотинки секунде.[17]
Обири је добро почела сезону 2023. 17. априла победила је на Бостонском маратону у времену свог новог личног рекорда 2:21:38. Победила је са 12 секунди предности у односу на другопласирану Амане Берисо, која је имала далеко најбољи лични рекорд међу пријављеним такмичаркама (2:14:58).[18] [19] Обири је такође освојила и Њујоршки маратон 2023. у времену од 2:25:49.[20]
Достигнућа уреди
Међународна такмичења уреди
Лични рекорди уреди
| Стаза | Дисциплина | Време | Место | Датум |
|---|---|---|---|---|
| Атлетска (тартан) стаза на стадиону | 800 метара | 2:00,54 | Лондон, Велика Британија | 5. август 2011. |
| 1.500 метара | 3:57,05 | Јуџин, САД | 31. мај 2014. | |
| Једна миља | 4:16,15 | Лондон, Велика Британија | 22. јул 2018. | |
| 3.000 метара | 8:20,68 | Доха, Катар | 9. мај 2014. | |
| 3.000 метара у дворани | 8:29,41 | Бирмингем, Велика Британија | 18. фебруар 2017. | |
| Две миље | 9:14,55 | Јуџин, САД | 20. август 2021. | |
| 5.000 метара | 14:18,37 | Рим, Италија | 8. јун 2017. | |
| 10.000 метара | 30:10,02 | Јуџин, САД | 16. јул 2022. | |
| 4 × 1.500 штафета | 16:33,58 | Насау, Бахами | 24. мај 2014. | |
| Друм | 5 км | 14:30 | Цирих, Швајцарска | 8. септембар 2021. |
| 10 км | 30:15 | Манчестер, Велика Британија | 22. мај 2022. | |
| Полумаратон | 1:04:22 | Рас ал Хајма, Дубаи | 19. фебруар 2022. | |
| Маратон | 2:21:38 | Бостон, САД | 17. април 2023. |
Референце уреди
- ^ Whittington, Jess (2022-03-27). „Obiri and Kwemoi claim half marathon crowns in Istanbul”. World Athletics. Архивирано из оригинала 27. 3. 2022. г. Приступљено 2022-03-27.
- ^ fadamana (2017-12-07). „100 Most Influential Africans: Ten Kenyans Including CJ David Maraga Listed”. Answers Africa (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 1. 2021. г. Приступљено 2021-01-05.
- ^ „Hellen in eleven”. Spikes. World Athletics. 4. 6. 2014. Архивирано из оригинала 17. 4. 2023. г. Приступљено 14. 4. 2018.
- ^ Makori, Elias (14. 4. 2018). „Hellen Obiri: How I shed 23kg after childbirth to run again”. Daily Nation. Архивирано из оригинала 18. 4. 2023. г. Приступљено 14. 4. 2018.
- ^ „Hellen OBIRI – Athlete Profile”. World Athletics. Архивирано из оригинала 22. 1. 2021. г. Приступљено 15. 1. 2021.
- ^ „Hellen in eleven”. Spikes. World Athletics. 4. 6. 2014. Архивирано из оригинала 17. 4. 2023. г. Приступљено 14. 4. 2018.
- ^ „Hellen OBIRI – Athlete Profile”. World Athletics. Архивирано из оригинала 22. 1. 2021. г. Приступљено 15. 1. 2021.
- ^ „Hellen in eleven”. Spikes. World Athletics. 4. 6. 2014. Архивирано из оригинала 17. 4. 2023. г. Приступљено 14. 4. 2018.
- ^ „The XXXI Olympic Games | Rio de Janeiro 2016 – 5000 metres Women | Final”. World Athletics. 2016-08-19. Архивирано из оригинала 26. 3. 2022. г. Приступљено 2022-03-23.
- ^ „WCH 17 | London 2017 – 5000 metres Women | Final”. World Athletics. 2017-08-13. Архивирано из оригинала 1. 4. 2022. г. Приступљено 2022-03-22.
- ^ „Senior women's race” (PDF). 2019 IAAF World Cross Country Championships. Архивирано (PDF) из оригинала 27. 6. 2020. г. Приступљено 27. 6. 2020.
- ^ Dennehy, Cathal (30. 3. 2019). „Bring on the Mud and Hills! World Cross Country Championships Batter Runners With Challenging New Course”. Runner's World (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 4. 2019. г. Приступљено 25. 8. 2019.
- ^ „WCH 19 | Doha 2019 – 5000 metres Women | Final”. World Athletics. 2019-10-05. Архивирано из оригинала 1. 4. 2022. г. Приступљено 2022-03-22.
- ^ Olobulu, Timothy (2021-06-19). „Conseslus, Timothy Cheruiyot out as Kenya names team for Tokyo Olympics”. Capital Sports (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 6. 2021. г. Приступљено 2021-06-20.
- ^ „The XXXII Olympic Games | Tokyo 2020 – 5000 metres Women | Final”. World Athletics. 2021-08-02. Приступљено 2022-03-22.
- ^ „The XXXII Olympic Games | Tokyo 2020 – 10,000 metres Women | Final”. World Athletics. 2021-08-07. Архивирано из оригинала 26. 10. 2021. г. Приступљено 2022-03-22.
- ^ „Letesenbet Gidey Gets Her Gold, Outkicks Hellen Obiri, Sifan Hassan to Win 10,000m at 2022 World Championships”. LetsRun.com. 2022-07-16. Архивирано из оригинала 20. 7. 2022. г. Приступљено 2022-08-24.
- ^ „Chebet retains Boston title while Obiri claims first major marathon victory”. World Athletics. 17. 4. 2023. Архивирано из оригинала 20. 4. 2023. г. Приступљено 17. 4. 2023.
- ^ Cacciola, Scott (17. 4. 2023). „Evans Chebet and Hellen Obiri Conquer the Boston Marathon's Taxing Course”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 18. 4. 2023. г. Приступљено 17. 4. 2023.
- ^ „Kenyan Runners Dominate The Women's 2023 TCS New York City Marathon” (на језику: енглески). 2023-11-05. Приступљено 2023-11-08.
Спољашње везе уреди
- Хелен Обири на сајту Дијамантске лике
- Хелен Обири на сајту Olympedia.org
