Угро-фински језици

угро-фински
угро-фински
Географска распрострањеност	средња, источна и северна Европа, као и северна Азија
Језичка класификација	уралски угро-фински;
Подподела	угарски; фино-пермски;
ISO 639-2 / 5	fiu
Глотолог	None
	Уралски и јукагирски језици ; Подручја у којима су у употреби две главне гране угро-финских језика: угарски језици фино-пермски језици

Угро-фински језици или фино-угарски језици су језичка породица присутна на широком простору Европе од Балтика и Скандинавије на северу, до планине Урал и реке Дон на истоку. Укупан број говорника ових језика се процењује на 25 милиона. Мађарски језик је са 14 милиона говорника најзначајнији језик ове породице, док они најмањи имају само неколико говорника (ливонски језик). Неки од угро-финских језика су изумрли у 20. веку.

Заједно са самоједским језицима угро-фински језици чине ширу породицу уралских језика. Сви ови језици развили су се из прауралског језика којим су се људи служили пре око 6.000 година.

Оспоравање традиционалне класификације уралских језика уреди

Према традиционалној класификацији, уралски језици се деле на угро-финске и самоједске језике. Данас овакву класификацију оспорава део лингвиста. Према овом мишљењу постоји 9 базичних уралских група језика: балто-финска, лапонска, маријска, мордвинска, пермска, мађарска, хантијска, мансијска и самоједска. Другим речима, угро-финске језике не би требало груписати у веће групе као што су угарска, фино-пермска и фино-поволшка (фино-волшка), али и угро-финска, а самоједске језике не би требало посматрати одвојено од угро-финских језика.^[1]

Морфологија уреди

Већина угро-финских језика су аглутинативни који именске облике граде суфиксима, а не предлозима. Углавном не познају родове.

Заједнички речник уреди

Бројеви уреди

У табели су приказани бројеви од 1 до 10 у различитим угро-финским језицима и њихова реконструкција у протоугро-финском језику.

број	фински	естонски	воро	ливонски	лапонски северни	лапонски инари	ерзја	мари долински	мокша	манси	мађарски	прото- угро- фински
1	yksi	üks	ütś	ikš	okta	ohta	vejke	ikte	fkä	akva	egy	*ykte
2	kaksi	kaks	katś	kakš	guokte	kyeh´ti	kavto	kokət	kaftə	kityg	kettő	*kakte
3	kolme	kolm	kolm	kuolm	golbma	kulma	kolmo	kumət	kolmə	hurum	három, harm-	*kolme
4	neljä	neli	nelli	nēļa	njeallje	nelji	ńiľe	nələt	nilä	nila	négy	*neljä
5	viisi	viis	viiś	vīž	vihtta	vitta	veƭe	wizət	vetä	at	öt	*vitte
6	kuusi	kuus	kuuś	kūž	guhtta	kutta	koto	kuδət	kotə	hot	hat	*kutte
7	seitsemän	seitse	säidse	seis	čieža	čiččam	śiśem	šəmət	sisäm	sat	hét	N/A
8	kahdeksan	kaheksa	katõsa	kōdõks	gávcci	käävci	kavkso	kandaš(e)	kafksə	ńololov	nyolc	N/A
9	yhdeksän	üheksa	ütesä	īdõks	ovcci	oovce	vejkse	indeš(e)	veJksə	ontolov	kilenc	N/A
10	kymmenen	kümme	kümme	kim	logi	love	kemeń	lu	keməń	lov	tíz	N/A

Класификација уреди

угарски језици
- мађарски
- обско-угарски језици
  - хантијски
  - мансијски

фино-пермски језици
- фино-поволшки језици (фино-волшки језици)
  - балто-фински језици
  - лапонски језици
    - источна група
    - јужна група
    - западна група
  - мордовински језици
    - ерзјански
    - мокшански
  - маријски
    - брдски маријски
    - долински маријски
  - мерјански †
  - муромски †
  - мешчерски †
- пермски језици

Референце уреди

^ Tapani Salminen, (2001) "The rise of the Finno-Ugric language family." Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2017) In Carpelan, Parpola, & Koskikallio (eds.), Early contacts between Uralic and Indo-European: linguistic and archaeological considerations. Mémoires de la Société Finno-Ougrienne 242; Helsinki. 385–396. (језик: енглески)

[1] Tapani Salminen, (2001) "The rise of the Finno-Ugric language family." Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2017) In Carpelan, Parpola, & Koskikallio (eds.), Early contacts between Uralic and Indo-European: linguistic and archaeological considerations. Mémoires de la Société Finno-Ougrienne 242; Helsinki. 385–396. (језик: енглески)

[1]