Србија не сме да стане

У септембру 2008. Српска напредна странка (СНС) је добила статус посланичке групе као фракција унутар Српске радикалне странке (СРС),^[1] а месец дана касније СНС је званично успостављена као странка, која је у почетку имала 21. народног посланика.^[2] Приликом оснивања, странка је изразила подршку стварању конзервативне политичке коалиције у којој би учествовале Демократска странка Србије (ДСС) и Нова Србија (НС).^[3] Ову идеју је касније и спровела у дело, мада само на локалном нивоу, после локалних избора 2009. у Земуну,^[4] а касније исте године и на Вождовцу.^[5][6] Годину дана касније Томислав Николић је изјавио да ће њихова сарадња бити настављена.^[7][8] ДСС је одбио формирање коалиције за предстојеће изборе,^[7] што је довело до потписивања споразума о сарадњи у новембру 2010. између СНС, НС и још две странке: Покрета социјалиста (ПС) и Покрета снага Србије (ПСС).^[9] Њихов први састанак одржан је у фебруару 2011,^[10] након чега су почели да организују масовне протесте широм Београда.^[11][12] Николић је током протеста затражио одржавање ванредних избора.^[13] Протести су настављени до априла 2011.^[14]

Коалиција је формирана у марту 2012. под називом „Покренимо Србију”, у којој су такође биле Бошњачка народна странка (БНС), Демократска партија Македонаца (ДПМ), Народна сељачка странка (НСС), Ромска партија (РП) и мање организације.^[15] Назив је коришћен и за један од њихових слогана током избора 2012. и изборну листу за парламентарне изборе 2012.^[16][17] Коалиција је као неке од својих главних циљева навела унапређење привреде и борба против криминала и корупције,^[18] док је њен носилац Николић окарактерисан као националиста.^[19][20] Упркос предвиђањима победе Бориса Тадића, Николић је победио на председничким изборима,^[21][22] док је на парламентарним изборима листа „Покренимо Србију” освојила 73 мандата у Народној скупштини.^[23][24] Коалиција није успела да се пласира на прво место на покрајинским изборима у Војводини, где је освојила само 22 мандата.^[25] Убрзо после избора, Николић се повукао са места председника СНС, а за новог председника је одабран Александар Вучић.^[26] Николић је понудио мандат Ивици Дачићу, председнику Социјалистичке партије Србије (СПС), који је и раније био део владе коју је предводила Демократска странка (ДС), да формира владу са СНС и Уједињеним регионима Србије (УРС).^[27] Дачић је убрзо почео формирање, које је завршено у јулу 2012. године.^[28] За шефа посланичке групе СНС постављен је Верољуб Арсић, док је Зоран Бабић био заменик шефа до августа 2013, када су заменили места.^[29][30]

Коалиција је настављена крајем 2013, када је Српски покрет обнове (СПО) потписао споразум о сарадњи са СНС,^[31][32] након што је неколико месеци раније прекинуо везе са ДС.^[33] У сазиву 2012—2014, СПО је био део посланичке групе Демохришћанске странке Србије (ДХСС).^[34]

Влада СНС—СПС, коју је предводио Дачић, реконструисана је у јулу 2013. због несугласица између владајућих странака.^[35] Дачић је запретио СНС да ће његова странка напустити Владу уколико СНС не прихвати реконструкцију, која је такође спекулисала да би ванредни избори могли бити расписани раније.^[36] Док је трајала Дачићева Влада, Вучићева популарност је значајно порасла,^[37] а Вучић је у јануару 2014. предложио расписивање ванредних парламентарних избора, што је Дачићева странка прихватила, а председник Николић је потом расписао изборе за март 2014.^[38] Овога пута коалиција око СНС учествовала је под називом „Будућност у коју верујемо”, са Вучићем као кандидатом за председника Владе.^[39][40] На изборној листи су се нашле и СПО, ДХСС и Социјалдемократска партија Србије (СДПС), које се 2012. нису биле део листе.^[41]

Коалиција је освојила укупно 158 мандата, премашивши број потребан за већину.^[42] Одржани су и избори за одборнике Скупштине града Београда, где је такође освојила већину мандата.^[43] Убрзо након избора, СНС и СПС су одлучиле да наставе сарадњу, а Вучић је у априлу 2014. постављен за председника Владе.^[44] У Београду је за градоначелника изабран Синиша Мали, независни политичар кога је предложила СНС.^[45] Посланичка група СНС је од 2014. до 2016. била састављена од представника СНС, ПСС и НСС.^[46][47]

У јануару 2016. Вучић је предложио расписивање ванредних избора, тврдећи да је „Србији потребно више стабилности да би ушла у Европску унију”.^[48] Убрзо након тога, Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС), која је била чланица коалиције коју је предводила СПС, придружила се коалицији коју предводи СНС,^[49] укључујући и Српску народну партију (СНП) и Самосталну демократску странку Србије (СДСС).^[50] Овога пута коалиција око СНС изашла је под називом „Србија побеђује”, а Вучић је поново изабран за њеног носиоца.^[51][52] ДХСС и БНС нису биле део изворне листе,^[50] мада је Српска демократска странка (СДС) учествовала са коалицијом коју предводи СНС у Војводини.^[53]

На републичком нивоу, коалиција „Србија побеђује” освојила је 131 мандат, док је на покрајинским изборима у Војводини успела да се пласира на прво место са укупно 63 мандата.^[54][55] Вучић је остао на својој функцији, а СНС продужила сарадњу са СПС.^[56] Посланичка група СНС од 2016. до 2020. била је састављена од представника СНС, СПО, СНП и ПСС.^[57] Након избора, Бабића је на месту шефа посланичке групе наследио Александар Мартиновић.^[58] Почетком 2017. Велимир Илић, председник НС, саопштио је да је његова странка изашла из коалиције коју предводи СНС.^[59] Вучић је изабран за председника на изборима у априлу 2017,^[60] а потом је на место председника Владе именовао Ану Брнабић.^[61]

Коалиција око СНС учествовала је и на изборима за одборнике Скупштине града Београда 2018, овога пута под називом „Зато што волимо Београд”.^[62] СНС је за свог кандидата за градоначелника предложила Зорана Радојичића.^[63] Изборна листа „Зато што волимо Београд” освојила је 64 мандата,^[64] а у јуну 2018. Радојичић је положио заклетву као градоначелник, док је Горан Весић положио заклетву као заменик градоначелника.^[65]

На парламентарним изборима 2020. коалиција око СНС учествовала је под називом „За нашу децу”, а први на изборној листи био је Бранислав Недимовић.^[66] Уједињена сељачка странка (УСС), коју предводи Милија Милетић, прикључила се листи.^[67][68] Листа је успела да освоји апсолутну већину мандата, укупно 188, док је на покрајинским изборима у Војводини освојила 76 мандата.^[69][70] Посланичка група је након избора променила назив из „Српска напредна странка” у „За нашу децу”,^[71] а од 2020. до 2022. чинили су је представници СНС, СПО, СНП, ПСС, ПС и НСС.^[72] У мају 2021. Српски патриотски савез (СПАС) се утопио у СНС, а његових 10 посланика је почетком јуна приступило посланичкој групи „За нашу децу”.^[73]

У фебруару 2022. Брнабић је и званично најавила да ће Вучић бити носилац листе на председничким изборима, док ће се на изборној листи прва бити Даница Грујичић. Кандидат листе за градоначелника Београда на изборе за одборнике Скупштине града Београда био је Александар Шапић, који је претходно био председник СПАС. Коалиција је наступила под називом „Заједно можемо све”.^[74] Убрзо се Боља Србија (БС) придружила коалицији.^[75] Предали су своју изборну листу 16. фебруара,^[76] а дан касније ју је потврдила и РИК.^[77] Вучић је у првом кругу председничких избора освојио 60,01% гласова, док је коалиција Заједно можемо све изгубила 68 мандата у односу на парламентарне изборе 2020.^[78][79]

На парламентарним изборима 2023. коалиција коју предводи СНС ће учествовати под називом „Србија не сме да стане”.^[80] На њеној изборној листи су и кандидати Здраве Србије, Радослав Милојичић из Левице Србије, Дејан Булатовић из Савеза социјалдемократа и Татјана Мацура из Странке модерне Србије.^[80]

У следећој табели налазе се политичке странке које ће учествовати на листи Србија не сме да стане на парламентарним изборима 2023. Упркос томе што су учествовали на изборној листи, СДПС и ПУПС су од 2014. увек имале своје посебне посланичке групе.

• Званични веб-сајт