Скок увис
Скок увис је стандардна атлетска дисциплина за све добне категорије и оба пола. Састоји се од прескакања водоравно постављене летвице на тачно одређеној висини без икаквих помагала (за помагала види Скок мотком). Налази се на програму свих атлетских такмичења од школских до олимпијских на отвореном и затвореном простору..
Историја
уредиУ хеленској агонистици скок увис је непознат. Међутим нека примитивна племена (пример Ватуси у западној Африци) скачу увис са мало повишеног одразишта (хумка термит и сл.) Скокови преко коња, копља и др. предмета познати су из епских песама разних народа, па и нашег. Зато се претпоставља да је скок увис врло давног порекла.
Први резултат скока увис у спортском смислу забележен је 1864 у Енглеској, а постигао га је (H. Gook — 1,75 м[1].
Прва званична правила су настала 1865. године. Технике скакања су се мењале од најстаријег скока маказицама, преко двоструких маказица са окретом, тзв. згрченом техником до данашњега леђног преласка летвице техником фозбeри флоп (Fosbury-flop) из 1968. године.
Две су основне врсте скока увис: без залета и из залета. Скок увис без залета данас служи као вежба, мада се раније појављивао на програмима многих такмичења. Од Олимпијских игара 1900. до 1912 Скок без залета је била и олимпијска дисциплина. На Олимпијским играма 1900. Реј Јури је из места постигао 1,65 м, освојио златну медаљу и дуго држао најбољи резултат на свету. У скоку из места скакач стоји бочно према летвици, замахује са обе руке и одразом са обе ноге скаче увис, да би у ваздуху тзв. маказицама, прескочио летвицу.
Први је 2 метра прескочио скоком из залета Џорџ Хорин 1912. године.[1]. Први југословенски рекорд је поставио 1919. З. Грунд висином од 1,55 м.
Правила такмичења
уредиОдраз у скоку са залетом мора да буде изведен једном ногом. За сваку висину дозвољена су три покушаја. Такмичар сам утврђује на којој ће висини скакати (поједине висине може да пропушта). Ако три пута заредом сруши летвицу испада из такмичења. Висина се мери вертикално од подлоге до најнижег дела горње ивице летвице.
Ако два или више скакача заврше такмичење са истим резултатом, бољи пласман има онај који је последњу висину прескочио у мање покушаја. Ако су у томе једнаки онда бољи пласман има онај који има мање неуспелих покушаја. Ако је и то исто такмичари деле место пласмана.
Раније је било правило да у последњем случају када имају исти број неуспелих покушаја такмичари покушавају четврти пут прескоче висини коју претходно нису прескочили. Ако у томе не успеју летвица се спушта, а ако прескоче летвица се диже. Такмичари скачу само једанпут док један такмичар не победи.
Светски рекорди
уредиПрви светски рекорд у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Обарање рекорда у скоку увис све је ређе. Тренутни рекорд код мушкараца је 2,45 метара а постигао га је Хавијер Сотомајор из Кубе у Саламанци 27. јула 1993. Код жена рекорд држи Стефка Костадинова из Бугарске висином од 2,09 метара, а постигнут је на Светском првенству у атлетици у Риму, 30. августа 1987.
Светски рекорд за мушкарце у скоку увис у дворани је 2,43 метара а постигао га је Хавијер Сотомајор из Кубе у Будимпешти 4. марта 1989. Код жена рекорд држи Кајса Бергквист из Шведске висином 2,08 у Арнштату, Немачка 4. фебруар 2006.
Занимљивости
уреди- Рут Беитија је на Летњим олимпијским играма 2016. постала најстарија атлетичарка, која је освојила златну медаљу у скоку увис, као и прва шпанска атлетичарка која је освојила златну медаљу на олимпијским играма у атлетици.
- Валериј Брумел је у периоду од две године 1961—1963. шест пута узастопно обарао светски рекорд у скоку увис пре него је освојио златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1964. у Токију.
- Румунска скакачица увис Јоланда Балаш је освојила 150 узастопних такмичења између 1957. и 1967. и поставила 14 светских рекорда застарелим стилом прескакања летвице - „маказицама”. Освојила је и две златне медаље 1960. у Риму и 1964. у Токију, због чега је 2012. примљена у ИААФ Кућу славних.
Апсолутни рекорди скока увис за мушкарце (на отвореном и у дворани)
уредиОд 2000, ИААФ Правило 260.18с (раније 260.6.а) је измењено па светске рекорде на отвореном (насупрот светским рекордима у дворани) може да се постићи у објекту "са кровом или без њега“. тзв „апсолутни рекорд“. Ово је светска ранг листа првих 20 скакача увис (на отвореном или дворани) са стањем на дан 15. новембар 2023. године. (Напомена: неки атлетичари су више пута скочили увис у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара.)[2][3]
.svg){kind=small}
Светски и континентални рекорди скока увис на отвореном за мушкарце
уредиСтање 15. новембар 2023. године.
| Светски рекорд | Хавијер Сотомајор |  Куба | 2,45 | Саламанка, Шпанија | 27. јул 1993. |
| Афрички рекорд | Жак Фреитаг |  Јужна Африка | 2,38 | Оудшорн, Јужна Африка | 5. март 2005. |
| Азијски рекорд | Мутаз Еса Баршим |  Катар | 2,43 | Брисел, Белгија | 5. септембар 2014. |
| Северноамерички рекорд | Хавијер Сотомајор | Куба | 2,45 | Саламанка, Шпанија | 27. јул 1993. |
| Јужноамерички рекорд | Гилмар Мајо |  Колумбија | 2,33 | Перејра, Колумбија | 17. октобар 1994. |
| Европски рекорд | Патрик Шеберг |  Шведска | 2,42 | Стокхолм, Шведска | 30. јун 1987. |
| Богдан Богдаренко |  Украјина | Њујорк, САД | 14. јун 2014. | ||
| Океанијски рекорд | Тим Форсајт |  Аустралија | 2,36 | Мелбурн, Аустралија | 2. март 1997. |
| Брендон Старк | Еберштат, Немачка | 26. август 2018. | |||
| Нацонални рекорд Србије | Драгутин Топић |  СрбијаАК Црвена звезда, Београд | 2,38 | Београд, Србија | 1. август 1993. |
Листа најбољих резултата у скоку увис за мушкарце на отвореном
уредиОво је листа атлетичара који су скакали увис више од 2,40 метара, са стањем на дан 15. новембар 2023. године. (Напомена: неки атлетичари су више пута скочили увис у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара.)[4]
Светски и континентални рекорди скока увис у дворани за мушкарце
уредиСтање 15. новембар 2023. године.
Листа најбољих резултата у скоку увис за мушкарце у дворани
уредиОво је листа атлетичара који су скакали увис више од 2,39 метара, са стањем на дан 15. новембар 2023. године. (Напомена: неки атлетичари су више пута скочилои увис у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара.)[5]
Апсолутни рекорди скока увис за жене (на отвореном и у дворани)
уредиОд 2000, ИААФ Правило 260.18с (раније 260.6.а) је измењено па светске рекорде на отвореном (насупрот светским рекордима у дворани) може да се постићи у објекту "са кровом или без њега“. тзв „апсолутни рекорд“. Ово је светска ранг листа првих 20 скакачица увис (на отвореном или дворани) са стањем на дан 15. новембар 2023. године. године. (Напомена: неке атлетичарке су више пута скочиле увис у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке.)
Листа најбољих резултата у скоку увис за жене на отвореном
уредиОво је листа атлетичарки које су скакале увис више од 2,05 метра, са стањем на дан 15. новембар 2023. године. (Напомена: неке атлетичарке су више пута скочиле увис у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке.)[6]
Листа најбољих резултата у скоку увис за жене у дворани
уредиОво је листа атлетичарки које су у дворани скакале увис више од 2,03 метра, са стањем на дан 15. новембар 2023. године. (Напомена: неке атлетичарке су више пута скочиле увис у приказаном распону. Приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке.)[7]
Женски рекорди у скоку увис на отвореном
уреди(стање 15. новембар 2023)[6]
| Резултат/м | Име | Држава | Место | Датум | |
|---|---|---|---|---|---|
| СР | 2,09 | Стефка Костадинова |  Бугарска | Рим, Италија | 30. август 1987. |
| ОР | 2,06 | Јелена Слесаренко |  Русија | Атина, Грчка | 28. август 2004. |
| ЕР | 2,09 | Стефка Костадинова | Бугарска | Рим, Италија | 30. август 1987. |
| САР | 2,05 | Шонте Хауард |  САД | Де Мојн, САД | 26. јун 2010. |
| ЈАР | 1,96 | Соланж Витевен |  Аргентина | Ористано Италија | 8. септембар 1997. |
| АФР | 2,06 | Хестри Клуте | Јужна Африка | Париз, Француска | 21. август 2003. |
| АЗР | 2,00 | Надежда Дубовицкаја |  Казахстан | Алмати, Казахстан | 8. јун 2021. |
| ОКР | 2,03 | Никола Олислагерс | Аустралија | Јуџин, САД | 17. септембар 2023. |
| РС | 1,97 | Ангелина Топић | Србија Топ џамп, Београд | Париз, Француска | 9. јун 2023. |
Женски рекорди у скоку увис у дворани
уреди(стање 15. новембар 2023)[7]
Види још
уреди- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — скок увис за жене
- Победнице светских првенстава у атлетици на отвореном — скок увис
- Победнице светских првенстава у дворани — скок увис
- Развој светског рекорда у скоку увис за жене на отвореном
- Развој светског рекорда у скоку увис у дворани за жене
- Победнице европских првенстава у атлетици на отвореном — скок увис
- Развој рекорда европских првенстава у атлетици на отвореном — скок увис за жене
- Победнице европских првенстава у дворани — скок увис
- Развој рекорда европских првенстава у атлетици у дворани — скок увис за жене
- Национални рекорди у скоку увис за жене на отвореном
- Национални рекорди у скоку увис у дворани за жене
- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — скок увис за мушкарце
- Победници светских првенстава у атлетици на отвореном — скок увис
- Победници светских првенстава у скоку увис у дворани за мушкарце
- Развој светског рекорда у скоку увис за мушкарце на отвореном
- Развој светског рекорда у скоку увис за мушкарце у дворани
- Победници европских првенстава у атлетици на отвореном — скок увис за мушкарце
- Развој рекорда европских првенстава у атлетици у дворани — скок увис за жене
- Победници европских првенстава у у атлетици у дворани — скок увис за мушкарце
- Национални рекорди у скоку увис у дворани за мушкарце
- Национални рекорди у скоку увис на отвореном за мушкарце
Референце
уреди- ^ а б Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1984
- ^ Светска ранг листа свих времена скакача увис на отвореном
- ^ Светска ранг листа свих времена скакача увис у дворани
- ^ „High Jump - men - senior - outdoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-15.
- ^ „High Jump - men - senior - indoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-15.
- ^ а б „High Jump - women - senior - outdoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-15.
- ^ а б „High Jump - women - senior - indoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-11-15.
Спољашње везе
уреди
- (ИААФ) Скок увис - мушки рекорди – Званични сајт
- (ИААФ) Скок увис - женски рекорди – Званични сајт
- (ИААФ) Скок увис - мушки рекорди у дворани - Званични сајт
- (ИААФ) Скок увис - женски рекорди у дворани – Званични сајт
- Атлетске топ листе по дисциплинама и годинама у обе конкуренције