Рик Неш

Рик Неш је играчку каријеру започео 1999. године као петнаестогодишњак у редовима омладинске екипе Торонто марлборос у јуниорској лиги Торонта. Захваљујући одличним партијама које је пружао током те сезоне (чак 61 гол и 54 асистенције у 34 утакмице) прометили су га скаути јуниорске екипе Лондон најтса и већ наредне сезоне прелази у лондонски тим који се такмичи у хокејашкој лиги Онтарија (најважнијем рангу такмичења за играче до 21 године). И у новој екипи Неш је наставио са одличним партијама, што му је отворило врата НХЛ драфта. На улазном НХЛ драфту који је одржан у Торонту 22. и 23. јула 2002. Рик Неш је одабран као први пик од стране америчке екипе Блу џакетси из Коламбуса у Охају.

Непуна три месеца касније дебитовао је за амерички тим у НХЛ лиги, и већ на првој утакмици у сезони играној 10. октобра 2002. против Блекхокса постигао је и свој први професионални погодак у каријери (победа Џакетса од 2:1). Неш је захваљујући том голу постао тек 8. играч у НХЛ историји који је у дебитантској утакмици као први пик са драфта постигао погодак, и први после легендарног Марија Лемјуа који је исту ствар направио 1984. године.^[1] Дебитантску НХЛ сезону окончао је са 17 голова и 24 асистенције, што му је донело номинацију за најбољег дебитанта лиге и место у идеалној дебитантској постави.

Већ наредне сезоне (сезона 2003/04) знатно је поправио свој шутерски учинак и захваљујући чак 41 постигнутом голу проглашен је за најбољег шутера лиге (Морис Ришаров трофеј је поделио са Иљом Коваљуком и Џеромом Игинлом).^[2] Са само 19 година у то време Неш је постао најмлађи играч у историји лиге који је проглашен за најбољег стрелца у сезони, а исте сезоне био је делом првог тима западе конференције на ол-стар утакмици.^[1]

Како због штрајка играча (локаут) НХЛ сезона 2004/05. није одиграна Неш је поменуту сезону провео у швајцарском НЛА лигашу Давосу са којим је освојио титулу националног првака и Шпенглеров куп 2004. године. Припало му је и појединачно признање за најбољег нападача лиге.

Непосредно пред наставак такмичења у НХЛ лиги у сезони 2005/06. Неш је продужио уговор са Џакетсима на 5 година, а вредност новог уговора износила је 27 милиона америчких долара (просечно 5,4 милиона долара по сезони).^[3] Иако је због повреде колена пропустио 28 утакмица у првом делу сезоне, сезону је окончао са укупно 54 поена на 54 утакмице.

Гол који је постигао на утакмици против Којотса играној 17. јануара 2008. у ситуацији 1 на 3 када је успео да „заобиђе“ два одбрамбена играча и голмана противничког тима проглашен је за најбољи погодак те сезоне,^[4] док је погодак који је постигао у 12. секунди Ол-стар сусрета играног 27. јануара у Атланти ушао у историју као најбржи гол икада у ол-стар сусретима (на тој утакмици је постигао хет-трик).^[5] Непосредно пре краја те сезоне у којој је поставио лични рекорд од 69 поена изабран је за 5. по реду капитена екипе Блу џакетса.^[6]

У сезони 2008/09. екипа Блу џакетса је предвођена Нешом као капитеном тима по први пут у клупској историји успела да избори пласман у плеј-оф за трофеј Стенли купа, у којем су ипак поражени већ у првој рунди од стране Ред вингса. У лигашком делу те сезоне Неш је поново поправио лични рекорд на 79 поена (40 голова и 39 асистенција). По окончању сезоне, у јулу 2009. продужио је уговор са клубом на 8 година и у вредности од 62,4 милиона долара.^[7]

Због серије лоших резултата, али и финансијских проблема који су задесили екипу на почетку сезоне 2011/12., тим из Коламбуса је био присиљен да се одрекне услуга прве звезде свог тима. Неш је заједно са Стивеном Делајлом и правом на трећи пик на драфту 2013. прослеђен у редове Њујорк ренџерса, у замену за Артјома Анисимова, Брендона Дубинског и Тима Ериксона.^[8]

Због локаута на почетку сезоне 2012/13. Неш се поново враћа у екипу Давоса у којој је пре повратка у Њујорк одиграо 17 утакмица. Сезону 2013/14. у Ренџерсима „отворио је“ са три асистенције у 2 утакмице, а због теже повреде коју је зарадио на утакмици против Шаркса 8. октобра 2013. пропустио је 17 утакмица свог тима.^[9] Први погодак у тој сезони постигао је тек 21. новембра, у победи против Старса од 3:2.

Освојене медаље
Представљајући  Канада
Олимпијске игре
	Сочи 2014.
	Ванкувер 2010.
Светско првенство
	Канада 2008.
	Русија 2007.
	Аустрија 2005.

Први значајнији наступ за национални тим Канаде остварио је на светском првенству 2002. за играче до 21 године, где је Канада освојила сребрну медаљу, а Неш остварио учинак од 3 поена.^[10]

За сениорску репрезентацију дебитовао је на Светском првенству 2005. у Аустрији, на којем је са 9 голова и 6 асистенција дао велики допринос у освајању сребрне медаље. До прве златне медаље са репрезентацијом дошао је на СП 2007. у Русији. Канада је у финалу савладала селекцију Финске са 4:2, а Рик Неш је проглашен за најкориснијег играча турнира и уврштен у идеалну поставу првенства. Иако је и на следећем првенству чији је домаћин била Канада уврштен у идеални тим првенства, селекција Канаде није успела да одбрани златну медаљу пошто је у финалу поражена од Русије са 4:5 након продужетка. У финалној утакмици Неш је током продужетка случајно испуцао пак на трибине због чега је искључен на два минута, а руски играчи су искористили бројчану предност и постигли победнички погодак. Неш је на 9 одиграних утакмица на том првенству постигао 6 голова и 7 асистенција.

На светском првенству 2011. именован је за капитена националне селекције.

У три наврата је био део канадског олимпијског тима, и то на ЗОИ 2006, 2010. и 2014. године, а са Игара 2010. у Ванкуверу и Игара 2014. у Сочију вратио се са златном олимпијском медаљом и титулом олимпијског победника.

• Хокеј на леду за мушкарце на Зимским олимпијским играма 2014.
• Хокеј на леду за мушкарце на Зимским олимпијским играма 2010.
• Светско првенство у хокеју на леду 2007.
• Њујорк ренџерси

Рик Неш на Викимедијиној остави.

• Биографија на сајту НХЛ лиге
• Играчка статистика на сајту eliteprospects.com
• Играчка статистика на The Internet Hockey Database