Радмила Радовановић

Радмила Радовановић је рођена је у Београду 17. јула 1934. године. Њен отац је родом Херцеговац, а мајка Словенка. Пријемни на академији је полагала заједно са Ружицом Сокић, и обе су први пут пале. Други пут када је требало да полаже пријемни мајка јој је умрла, па је одлучила да студира књижевност. Онда ју је Бата Стојковић наговорио да покуша поново да упише глуму, и то је и учинила. Бата јој је био велика подршка. У класи на Академији са њом су били: Бата Живојиновић, Никола Симић и Рада Ђуричин.

Добитница је више глумачких и грађанских награда, између осталих Октобарске награде града Београда и *Златне арене за најбољу главну женску улогу на Филмском фестивалу у Пули за улогу у филму Моја страна свијета 1969. године. Најзначајније улоге остварила је у Позоришту. Њено играње с Михајлом Викторовићем у представи Драги мој лажљивче по тексту Шоа ушло је у Гинисову књигу рекорда као најдуже непрекидно извођење једне представе у истој подели, (39 година) све до смрти Викторовића. Поред тога припадају јој заслуге и за ангажман Стеве Жигона као редитеља.

Била је удата за Драгослава Андрића, писца, драматурга, преводиоца и публицисте, с којим има сина Љубодрага.

Преминула је 20. новембра 2018. године. Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.^[1][2]

• Радмила Радовановић на сајту IMDb (језик: енглески)