Латентна топлота

Латентна топлота означава количину енергије коју хемијска супстанца прими или преда околини током фазног прелаза у друго агрегатно стање, при чему температура супстанце остаје непромењена. Примери оваквих процеса су топљење леда и кључање воде.[1][2] Овај израз је први поменуо Џозеф Блек око 1750, при чему латинска реч latere значи сакривен.

Две најважније латентне топлоте су латентна топлота топљења и латентна топлота топлота испаравања. Ови термини описују проток енергије када супстанца мења своју фазу: чврсто тело → течност → гас.

У оба случаја промена је ендотермичка, што значи да систем апсорбује енергију при промени од чврстог стања ка гасовитом. Ако се промена одвија у супротном правцу, она је егзотермичка (процес ослобађа енергију).

Табела латентних топлота уреди

Следећа табела садржи латентне топлоте и температуре фазних прелаза неких често коришћених гасова и течности.

СупстанцаЛатентна топлота
топљења
kJ/kg
Тачка
топљења
°C
Латентна топлота
испаравања
kJ/kg
Тачка
кључања
°C
Етанол108-11485578,3
Амонијак339-751369-33,34
Угљен-диоксид184-78574-57
Хелијум  21-268,93
Водоник (2)58-259455-253
Олово[3]24,5372,38711750
Азот25,7-210200-196
Кисеоник13.9-219213-183
R134a -101215,9-26,6
Толуен -93351110,6
Терпентин  293 
Вода33402260 (на 100 °C)100

Латентна топлота воде уреди

Следећа емпиријска приближна формула се може употребити за израчунавање латентне топлоте кондензације воде у опсегу температура -40 °C до 100 °C:

L(T)=-0,0000614342 T³+0,00158927 T²-2,36418 T+2500,79[4]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Perrot, Pierre (1998). A to Z of Thermodynamics. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-856552-9. 
  2. ^ Clark, John, O.E. (2004). The Essential Dictionary of Science. Barnes & Noble Books. ISBN 978-0-7607-4616-5. 
  3. ^ Textbook: Young and Geller College Physics, 8e, Pearson Education
  4. ^ Quartic fit to Table 2.1,p.16, Textbook: R.R.Rogers & M.K. Yau, A Short Course in Cloud Physics, 2e,(1989), Pergamon press

Литература уреди