Креја, или сојка или шојка (лат. Garrulus glandarius, Linnaeus, 1758), омања је птица из породице врана са крилима прекривеним плаво-црним перима и надрепком беле боје. Живи у лишћарским и мешовитим шумама, парковима и воћњацима. Распрострањена је у Евроазији, станарица која се ретко окупља у јата од неколико десетина примерака).[2] Дужина тела се креће између 32 и 35 cm.[3]

Креја
Garrulus glandarius
Научна класификација уреди
Домен:Eukaryota
Царство:Animalia
Тип:Chordata
Класа:Aves
Ред:Passeriformes
Породица:Corvidae
Род:Garrulus
Врста:
G. glandarius
Биномно име
Garrulus glandarius
Подврсте

Види текст

Ареал креје

Таксономија и систематика уреди

Креја

Креја је једна од многих врста које је описао шведски научник Карл фон Лине (Carl Linnaeus) у свом делу Systema Naturae и према сличности са другим вранама је именовао Corvus glandarius.[4] Назив рода Garrulus на латинском значи бучан, а назив glandarius се односи на жиреве који представљају главни извор хране.[5] Према Madge & Burn (1994)[2] постоје 33 подврсте које су разврстане у 8 категорија:[6]

  • glandarius група (9 подврста у Европи)
  • cervicalis група (3 подврсте у северној Африци)
  • atricapillus група (4 подврсте на Блиском истоку, Криму и Турској)
  • hyrcanus подврста (Иран)
  • brandtii група (4 подврсте у Сибиру и северном Јапану)
  • leucotis група (2 подврсте у југоисточној Азији])
  • bispecularis група (6 подврста у области Хималаја)
  • japonicus група (4 подврсте на јужним јапанским острвима)

Распрострањење и станиште уреди

Ове птице настањују мешовите шуме у којима доминира храст. Последљих година јединке ове врсте су почеле да мигрирају у урбане пределе, вероватно због изражене ерозије шумског станишта. Сматра се да су креје биле главне заслужне за ширење храста лужњака.

Понашање и екологија уреди

Најчешће се оглашава гласним, крештавим тоном којим упозорава на предаторе, али је позната по опонашању звукова других птица па је често тешко препознати је уколико се не види. Храни се разним врстама бескичмењака од којих су већина инсекти, жировима, семеном и воћем, најчешће боровницама.

Референце уреди

Литература уреди

Спољашње везе уреди