Воја Брајовић
Војислав Брајовић (Београд, 11. мај 1949), познат по надимку Воја, српски је глумац. Бивши је министар културе у Влади Србије.
Воја Брајовић | |||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Брајовић 2008. | |||||||||||||||||||
| Пуно име | Војислав Брајовић | ||||||||||||||||||
| Надимак | Воја | ||||||||||||||||||
| Датум рођења | 11. мај 1949. | ||||||||||||||||||
| Место рођења | Београд, НР Србија, ФНР Југославија | ||||||||||||||||||
| Занимање | глумац | ||||||||||||||||||
| Супружник | Љиљана Брајовић Милица Михајловић | ||||||||||||||||||
| Деца | 3 (укључујући Искра Брајовић) | ||||||||||||||||||
| Глумачка каријера | |||||||||||||||||||
| Битна улога | Отписани — Тихи Тито и ја — Јосип Броз Тито Турнеја — Љубић | ||||||||||||||||||
| Веза до IMDb-а | |||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
Биографија уреди
Основну школу и гимназију завршио је у Ваљеву. Године 1967. уписао се на Факултет драмских уметности у Београду на смеру за глуму у класи професора Предрага Бајчетића, а 1971. године дипломирао је у класи професорке Огњенке Милићевић.[1]
Од 1969. стални је члан Југословенског драмског позоришта у Београду.
Од 15. маја 2007. до 8. јула 2008. био је министар културе у Влади Републике Србије. Такође је и 25. добитник награде Добричин прстен за 2009. која му је свечано уручена у Југословенском драмском позоришту 26. децембра.[2][3]
Позориште уреди
Стални је члан Југословенског драмског позоришта од 1969. године у коме за више од четрдесет година остварио готово педесет улога. Још као студент играо је у представама Одбрана Сократова и смрт, Агамемнон, Кад су цветале тикве, Пигмалион, Кин, Кориолан, Паклена машина, Рат и мир у кафани Снефл, да би се у Хамлету у режији Стеве Жигона појавио у улози Хорација и Лаерта. Улогу Турнела у премијерној поставци Бубе у уху играо је до 1997. Затим, улоге у представама Елизабета од Енглеске; За ким звоно звони; Варвари; Како је Јуда издао Христа; Мистер Долар. Посебно се истакао у улози Аполона Мурзавецког у комаду Вуци и овце. У Васи Железновој је играо лик Семјона. Играо је Жарка у Голготи; Вилија Натана у Три сина; Грофа у Романтичним ћудима; Ивана Каљајева у Праведницима; Грофа Обољанинова у Зојкином стану; Доктора Пробста у Хрватском Фаусту; Газда-Ису у Комунистичком рају; Жутилова у Родољупцима; Алонза у Олуји; Кнеза Милоша у Ружењу народа у два дела; Папу Мафеоа Барберинија у Светлости у ноћи; Јакова Шалимова у комаду На летовању; Матамора у Позоришним илузијама, улога за коју је награђен Октобарском наградом града Београда; затим, насловну улогу у копродукцијској представи с Градом театром – Будва, Лажни цар Шћепан Мали, за коју је награђен Стеријином наградом за главну улогу; Терзита у представи Троил и Кресида, такође копродукцији с будванским Фестивалом, а за коју је награђен „Златном маском“ на Охридском фестивалу; лик Димитрија у представи Буре барута за којег је добио Награду „Миливоје Живановић“; Др Нинковић у Госпођи министарки; по други пут је Жутилов у Родољупцима када је отворена нова зграда Југословенског драмског позоришта; Др Дорн у Галебу; Шајлок (у алтернацији с Предрагом Ејдусом) у Млетачком трговцу; Макс, Максим у Скакавцима; Дух и Први гробар у Хамлету; Уча у Броду за лутке; Сатин у комаду На дну; и, најновије остварење, улоге Војводе и Фредерика у Како вам драго. Осам од ових улога понеле су Годишњу награду ЈДП-а.
Истовремено је, као гост, играо и игра на сценама других позоришта: Звездара театар, Атеље 212, Београдско драмско позориште, Српско народно позориште из Новог Сада, Црногорско народно позориште из Подгорице, Град театар Будва...
У Звездара театру остварио је неколико изузетних улога: Васа Вучуровић у представи која је отворила позориште, Мрешћење шарана и за коју је награђен својом првом Стеријином наградом, „Ћураном“ на Данима комедије и наградом на Позоришним свечаностима „Љубиша Јовановић“; Пуниша и Пуша Рсавац у Пазарном дану; Том Сарџент у комаду који му је посебно драг, Поглед у небо.
У Атељеу 212 играо је ликове: Нил Федосијевић Мамајев у комедији Кола мудрости, двоја лудости и, Данијел Паркер у представи Егзибициониста. У Београдском драмском позоришту одиграо је Доктора Колеа у представи Villa Sachino. За фестивал Град театар Будва и Театар Култ обновио је лик Радована III (и добио награду Града театара Будве, „Ћурана“, Награду града Вршца и – „Зоранов брк“). Остварио је и улоге: Феђа у комедији Кокошка (која је данас на репертоару ЈДП-а); Саша у представи Антигона у Њујорку; Просперо из Буре; лик Дотореа у Легенди о постанку; улогу Томазоа Мединија у представи Конте Зановић.
На Дубровачким љетним играма био је Алонсо у Олуји.
За Црногорско народно позориште у Подгорици играо је: Игумана Стефана из Горског вијенца за коју је добио Стеријину награду, „Ардалиона“ и Годишњу награду ЦНП-а; Тома у Party time; Тетерева у Малограђанима; Торвалда у Нори, као и Дануција у Монтенегринима (копродукција ЦНП и Града театара Будве). Војислав Брајовић је проглашен „Доживотним почасним чланом ЦНП-а“.
За улогу Кнеза Вићенција у комедији Мера за меру у Српском народном позоришту у Новом Саду добио је „Ардалиона“, Годишњу награду СНП-а и Награду града Вршца.
Лични живот уреди
Његова ћерка је Искра Брајовић.
Филмографија уреди
Улоге у синхронизацијама уреди
| Година | Наслов | Улога |
|---|---|---|
| 2006. | Ледено доба 2: Отапање | Дијего[4] |
| 2009. | Ледено доба 3: Диносауруси долазе | Дијего |
| 2010. | Прича о играчкама 3 | Лотсо |
| 2011. | Кунг фу панда 2 | Шифу |
| 2011. | Ледено доба: Мамутски Божић | Дијего |
| 2012. | Ледено доба 4: Померање континената | Дијего |
| 2016. | Добри диносаурус | Буч |
| 2016. | Зоотрополис — град животиња | Градоначелник Лавослав Срчани |
| 2016. | Кунг фу панда 3 | Шифу |
| 2016. | Ледено доба 5: Велики удар | Дијего |
| 2024. | Кунг-фу панда 4 | Шифу |
Награде и признања уреди
Добитник је готово свих релевантних позоришних награда за глуму:
- Глумац вечери на глумачким свечаностима "Миливоје Живановић" у Пожаревцу за улогу Оца у представи Није смрт бицикло (да ти га украду), 2. април 2012.
- „Добричин прстен“, највећа глумачка награда за животно дело (2009)
- “Стеријина награда” за улогу Шћепана у представи “Шћепан Мали”, на Стеријином позорју,
- “Стеријина награда” за улогу Игумана Стефана у представи “Горски вијенац”, на Стеријином позорју,
- Награда листа “Дневник” за улогу Васе Вучуровића у представи “Мрешћење шарана”, на Стеријином позорју,
- Награда стручног жирија за улогу Васе Вучуровића у представи “Мрешћење шарана”, на Стеријином позорју,
- Награда “Ардалион” за најбољу улогу-улога Игумана Стефана- у представи “Горски вијенац”, на Позоришном фестивалу Ужице,
- Награда “Ардалион” за најбољу улогу-улога кнез Вићенција у представи “Мера за меру”, на Позоришном фестивалу Ужице,
- “Награда града Вршца” за најбољу улогу - улога Радована III у представи “Радован III”, на фестивалу Вршачка позоришна јесен,
- “Награда града Вршца” за најбољу улогу - улога кнез Вићенција у представи “Мера за меру”, на фестивалу Вршачка позоришна јесен,
- Годишња награда Српског народног позоришта у Новом Саду за улогу кнез Вићенција, у представи “Мера за меру”,
- “Октобарска награда града Београда” 1992. године, за улогу Матамора у представи “Позоришне илузије”,
- Награда “Златна маска” за улогу Терзита у представи “Троил и Кресида”, на интернационалном позоришном фестивалу у Охриду,
- Награда “Вечерњег листа” из Охрида за улогу Терзита у представи “Троил и Кресида”,
- Награда Статуета Ћуран за најбољу улогу-улога Васе Вучуровића у представи “Мрешћење шарана”, на Данима комедије у Јагодини,
- Награда Статуета Ћуран за најбољу улогу-улога Радована III у представи “Радован III”, на Данима комедије у Јагодини,
- Награда “Зоранов брк” за најбољу улогу-улога Радована III у представи “Радован III”, на фестивалу “Зоранови дани” у Зајечару,
- Награда “Миливоје Живановић” за улогу Димитрија у представи “Буре барута”,
- Награда Удружења драмских уметника Шапца, за улогу Васе Вучуровића у представи “Мрешћење шарана”, на позоришним свечаностима “Љубиша Јовановић” у Шапцу,
- Плакета “Љубиша Јовановић” за улогу Димитрија у представи “Буре барута” на позоришним свечаностима “Љубиша Јовановић” у Шапцу,
- Плакета “Љубиша Јовановић” за улогу Шћепана у представи “Лажни цар Шћепан Мали”, на позоришним свечаностима “Љубиша Јовановић” у Шапцу,
- Годишња награда ЦНП из Подгорице за улогу Игумана Стефана у представи “Горски вијенац”,
- Награда -“Доживотни почасни члан” ЦНП из Подгорице за укупно уметничко достигнуће,
- Добитник је осам Годишњих награда Југословенског драмског позоришта из Београда, за улоге: Шћепан Мали у представи “Лажни цар Шћепан Мали”; Терзит у представи “Троил и Кресида”; Матамор у представи “Позоришне илузије”; Папа у представи “Светлост у ноћи”; Нинковић у представи “Родољупци”; кнез Милош у представи “Ружење народа у два дела”; Острим Шалимов у представи “На летовању”; Димитрије у представи “Буре барута”.
- Награда Павле Вуисић (2020)[5]
Референце уреди
- ^ „Vojislav Brajović”. UDUS. Приступљено 14. 1. 2021.
- ^ „To je OVAJ ČOVEK: Vojislav Voja Brajović”. Indeks. Приступљено 15. 1. 2021.
- ^ „Voja Brajović - biografija”. Sve o poznatima. Приступљено 15. 1. 2021.
- ^ „Vojislav Brajović: Tihi iz „Ledenog doba“”. Danas. Приступљено 15. 1. 2021.
- ^ „Voja Brajović: Glumački velikani poput Paje Vuisića su nezamjenjivi”. Aljazeera. Приступљено 15. 1. 2021.
