Белорепи јелен
Белорепи јелен или вирџинијски јелен (лат. Odocoileus virginianus) је врста јелена која као аутохтона врста насељава већи део Северне Америке и северозапад Јужне (све до Перуа и Боливије).[1][2] Уведен је и на Нови Зеланд, сва острва Великих Антила (Куба, Јамајка, Хаити и Порторико[3]), и неке земље у Европи, као што су Чешка, Финска, Румунија, Србија, Немачка и Француска.[4]
Белорепи јелен | |
---|---|
![]() | |
Мужјак | |
![]() | |
Женка | |
Научна класификација ![]() | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Ред: | Artiodactyla |
Породица: | Cervidae |
Потпородица: | Capreolinae |
Род: | Odocoileus |
Врста: | O. virginianus |
Биномно име | |
Odocoileus virginianus (Zimmermann, 1780) | |
Подврсте | |
38, види текст | |
![]() | |
White-tailed deer range map | |
Синоними | |
|
Опис
уреди![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a2/White_Tailed_Deer_between_summer_and_fall_coat.jpg/220px-White_Tailed_Deer_between_summer_and_fall_coat.jpg)
Боја крзна белорепог јелена је црвено-смеђа у пролеће и лето, а током јесени и зиме прелази у сиво-смеђу. Препознатљив је по карактеристичној белој доњој страни репа. Реп подиже када је узбуњен како би упозорио грабљивца да је откривен.[5]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/39/White-tailed_deer%2C_tail_up.jpg/220px-White-tailed_deer%2C_tail_up.jpg)
Популација белорепог јелена у Њујорку је потпуно беле боје осим носа и папака (није последица албинизма). Бивше војно складиште Сенека у њујоршком граду Ромулусу има највећу познату концентрацију белих јелена. На овом подручју је бели јелен захваљујући заштити достигао велику бројност. Индикација старости јелена је дужина њушке и боја длаке, старији јелени теже да имају дуже њушке и сивља крзна. Хоризонталне зенице белорепог јелена омогућавају му добар ноћни вид и вид у боји током дана.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Close_up_of_female_white_tailed_deer%27s_head.jpg/220px-Close_up_of_female_white_tailed_deer%27s_head.jpg)
Белорепи јелен значајно варира у величини, углавном следећи Аленово правило[6] и Бергманово правило[6] да је просечна величина већа што је животиња удаљенија од екватора. Мужјаци у Северној Америци обично теже 68 до 136 kg,[7] али су зрели мужјаци тешки преко 180 kg забележени у најсевернијим крајевима њиховог ареала, пре свега у Минесоти, Онтарију и Манитоби. Године 1926. Карл Џ. Ленандер млађи је измерио тежину одстрељеног мужјака белорепог јелена у близини Тофтеа у Минесоти, који је након што су му извађени унутрашњи органи био тежак 183 kg, на основу чега је процењено да је док је био жив био тежак 232 kg.[8] Женке (кошуте) у Северној Америци обично теже 40-90 kg. Женке из тропских крајева и са Флорида Киза значајно су мање од јединки из крајева са умереном климом, у просеку теже 35-50 kg, али забележени су и случајеви женки тешких само 25 kg.[9] Белорепи јелени са Анда већи су од осталих тропских јелена ове врсте и имају густо крзно благо вуненог изгледа. Дужина се креће од 95−220 cm, укључујући реп од 10−37 цм, а висина у раменима је 53−120 cm.[10][11] Укључујући све подврсте, просечна тежина одраслих мужјака током лета је 68 kg, а одраслих женки је 45,3 kg. Међу највећим је врстама јелена у Северној Америци, а највећа је у Јужној Америци.[12]
Белорепи јелен има двобојни вид са плавом и жутом као основним бојама;[13] за разлику од њега човек има тробојни вид. Дакле, белорепи јелен има проблем да распозна нијансе наранџасте и црвене које су човеку видљиве.[14]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bd/Wtdfishwild.jpg/220px-Wtdfishwild.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/03/White_Tailed_Deer_in_Missoula%2C_Montana.jpg/210px-White_Tailed_Deer_in_Missoula%2C_Montana.jpg)
Мужјацима сваке године поново расту рогови. Отприлике једна од 10.000 женки такође има рогове, мада се то обично повезује са фримартинизмом.[15]
Подврсте
уреди![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/33/White-tailed_Deer%2C_female%2C_Costa_Rica.jpg/220px-White-tailed_Deer%2C_female%2C_Costa_Rica.jpg)
На свету постоји 26 подврста. Седамнаест од њих се налази у Северној Америци (на мапи распрострањености подврста оне су представљене бројевима (који се на списку подврста налазе у заградама)).[16]
Северна Америка
уреди- O. v. acapulcensis (1)– (приобаље јужног Мексика)
- O. v. borealis (2)– северни белорепи јелен (највећа и најтамнија подврста)
- O. v. carminis (4)– (тексашко мексичка граница)
- O. v. chiriquensis (5)– (Панама)
- O. v. clavium (6)– (Флорида Киз)
- O. v. couesi (7)– (Аризона)
- O. v. dacotensis (9)– дакотски белорепи јелен (једна од најсевернијих и друга по величини подврста)
- O. v. hiltonensis (12)– (Хилтон Хед Ајленд недалеко од обале Јужне Каролине)
- O. v. leucurus (13)– (приобаље Орегона)
- O. v. macrourus (14)– (Средњи запад САД)
- O. v. mcilhennyi (15)– (приобаље Луизијане)
- O. v. mexicanus (17)– (средњи Мексико)
- O. v. miquihuanensis (18)– (северни Мексико)
- O. v. nelsoni (19)– (од унутрашњости јужног Мексика до Никарагве)
- O. v. nemoralis (20)– (од карипског приобаља јужног Мексика до Панаме)
- O. v. nigribarbis (21)– (приобаље Џорџије)
- O. v. oaxacensis (22)– (јужни Мексико)
- O. v. ochrourus (23)– (запад Канаде и САД)
- O. v. osceola (24)– (приобаље Флориде)
- O. v. rothschildi (26)– (панамско острво Којба)
- O. v. seminolus (27)– (Флорида)
- O. v. sinaloae (28)– (јужни Мексико)
- O. v. taurinsulae (29)– (Бул Ајленд у Јужној Каролини)
- O. v. texanus (30)– (од Тексаса до Јужне Дакоте)
- O. v. thomasi (31)– (јужни Мексико)
- O. v. toltecu (32)– (од јужног Мексика до Ел Салвадора)
- O. v. venatorius (35)– (Хантинг Ајленд у Јужној Каролини)
- O. v. veraecrucis (36)– (карипско приобаље Мексика)
- O. v. virginianus (37)– (јужне државе САД)
- O. v. yucatanesis (38)– (северни Јукатан у јужном Мексику)
Јужна Америка
уреди- O. v. cariacou (3)– (Француска Гвајана и северни Бразил)
- O. v. curassavicus (8)– (Курасао)
- O. v. goudotii (10)– (Колумбија (Анди) и западна Венецуела)
- O. v. gymnotis (11)– (северна половина Венецуеле, укључујући област Љанос)
- O. v. margaritae (16)– (острво Маргарита)
- O. v. nemoralis (20)– (од карипског приобаља јужног Мексика до Панаме)
- O. v. peruvianus (25)– (Перу и Боливија)
- O. v. tropicalis (33)– (Перу и Еквадор, могуће и Колумбија)
- O. v. ustus (34)– (Еквадор, могуће и јужна Колумбија и северни Перу)
![]() | ![]() |
Извори
уредиЛитература
уреди- Burnie D.; Wilson D.E., ур. (2005). Animal: The Definitive Visual Guide to the World's Wildlife. DK Adult. ISBN 978-0-7894-7764-4.
- Wilson, D.E.; Reeder, D.M., ур. (2005). Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
Спољашње везе
уреди![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Wikispecies-logo.svg/34px-Wikispecies-logo.svg.png)