Безвучни тврди плозив

Безвучни тврди или посталвеоларни плозив јесте сугласник који се користи у малом броју говорних језика, укључујући српски. Симбол у Међународном фонетском алфабету који представља овај звук је углавном /tʃ/, а понекад је и /t͡ʃ/ или /t͜ʃ/.

Како изговарати /tʃ/

Изговарање безвучног тврдог плозива [t͡ʃ] у контексту отвореног предњег незаобљеног самогласника [a].
Транскрипција: [t͡ʃaː aˈt͡ʃaː]

Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Историјски гледано, овај звук често потиче од претходног безвучног веларног плозива /k/ (нпр. у српском језику: чоколада; исто у персијскозаливни дијалекат арапског језика, словенски језици, индоирански језици и романски језици), или безвучни надзубни плозив /t/ начином палатализације, посебно поред предњег самогласника (нпр. у енглеском језику: nature; исто у амхарски, португалски, неки акценти египатског дијалекта арапског језика итд.).

Карактеристике уреди

Карактеристике безвучног тврдог плозива:

Артикулација јесте сибилантни африкат, што значи да се производи тако што се прво потпуно заустави проток ваздуха, а затим се језиком усмери на оштру ивицу зуба, изазивајући високофреквентне турбуленције.
Место артикулације је палато-алвеоларна, односно куполасти (делимично палатализовани) посталвеоларни, што значи да је зглобљен са оштрицом језика иза алвеоларног гребена, а предњи део језика скупљен („куполаст“) на непцу.
Фонација јесте безвучна, што значи да се производи без вибрација гласних жица. У неким језицима гласне жице су активно одвојене, па је увек безгласно; код других су узице лабаве, тако да могу да поприме глас суседних звукова.
Уснени је консонант, што значи да ваздух може да изађе само кроз уста.
Средњи је консонант, што значи да се производи усмеравањем ваздушне струје дуж центра језика, а не у страну.
Механизам струјања ваздуха јесте пулмонички, што значи да се артикулише гурањем ваздуха искључиво плућима и дијафрагмом, као у већини звукова.

Појава уреди

Језик		Реч	ИПА	Значење	Напомена
Адигејски		чэмы/čėmy	[t͡ʃamə]	ʼкраваʼ	Неки дијалекти супротстављају лабијализоване и нелабијализоване облике.
Албански		çelur	[t͡ʃɛluɾ]	ʼотвориʼ
Алеутски	Акан дијалекат	chamĝul	[t͡ʃɑmʁul]	ʼопратиʼ
Амхарски		አንቺ/anite	[ant͡ʃi]	ʼтиʼ
Арапски^[1]	Палестински дијалекат	مكتبة/maktaba	[ˈmat͡ʃt̪abe]	ʼбиблиотекаʼ	Одговара [k] у стандардном арапском и другим варијантама. Види фонетику арапског језика
	Ирачки дијалекат	چتاب/kitaab	[t͡ʃɪˈt̪ɑːb]	ʼкњигаʼ
	Јордански дијалекат	كتاب/kitaab	[t͡ʃɪˈt̪aːb]	ʼкњигаʼ
Јерменски	Источни дијалекат^[2]	ճնճղուկ/č̣nč̣ġowk	[t͡ʃənt͡ʃʁuk]	ʼврабацʼ

Референце уреди

^ Watson 2002, стр. 17
^ Dum-Tragut 2009, стр. 13

[1] Watson 2002, стр. 17

[2] Dum-Tragut 2009, стр. 13

[1]

[2]