Ађутант (реч је латинског порекла и означава „помоћника”) је официр додељен војним старешинама за обављање секретарских послова.

Француски ађутант (носи ознаку на рукаву) у Наполеоновим ратовима.

Један или више ађутаната, обично вишег чина, додељују се обично за лично обезбеђење и обављање одређених задатака и тада се називају се личним ађутантима. Са друге стране ако је официр додељен за обављање општих административних и персоналних послова и регулисање службе у јединицама или штабу, онда се назива трупни ађутант. Разликују се од осталих официра у војсци по декоративном гајтану који се носи на рамену (акселбендер). У Краљевини Србији и Краљевини Југославији од установљења чина војводе, по војном закону официри овог ранга након одласка у пензију имали су право на свог личног ађутанта. Официри нижих чинова у ађутантури се називају ордонансима и у ЈНА нису постојали.

Први ађутант

уреди

Први ађутант је војно лице додељено и директно потчињено врховном команданту како би регулисао службу више ађутанта. Упућен је у све државне и војне тајне у породични и лични живот свог суверена. Уз његову сагласност долази се до шефа државе. Најчешће је у генералском или адмиралском рангу. У Копненој војсци и Ваздухопловству је у чину бригадни генерал или генерал-мајор (у неким армијама дивизијски генерал), може бити али ретко у чину генерал-потпуковника (корпусни генерал). У Морнарици је у чиновима комодор или контра-адмирал, а изузетно ретко у чину вице адмирала.[1][2] Тренутни први ађутант је командант гарде Војске Србије.

Први ађутанти

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ а б в Каснији Пуковник
  2. ^ а б Каснији Генерал
  3. ^ а б Каснији Дивизијски генерал
  4. ^ а б в г Каснији Армијски генерал

Референце

уреди
  1. ^ Гажевић, Никола (1970). Војна енциклопедија (књига 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 12—13. 
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 18. ISBN 86-331-2075-5. 

Литература

уреди