Амерички домородачки језици

Амерички домородачки језици су језици које говоре домородачки народи Америке. Говоре се од Аљаске све до крајњег југа Јужне Америке. Према једном начину класификације, ови језици спадају у неколико десетина језичких породица, а присутни су и бројни изолати, као и некласификовани језици. Према другом мишљењу, сви ови језици се могу класификовати у само две језичке породице, америндијанску и на-дене. Већина језика је у мањој или већој мери угрожено, а многи су већ мртви језици.[1]

Статус

уреди

До доласка Европљана, амерички домороци су говорили неколико хиљада језика. Неколико језика је развило и своја писма (Маје и Инке, пре свега, али је и наватл имао своје писмо). Након контакта са Европљанима развило се и неколико креолских језика.

Број говорника ових језика изразито варира: са једне стране, наватл, кечуа, ајмара и гварани имају, појединачно, више од милион говорника; са друге стране, бројни језици имају мање од стотинак говорника.

Гварани је данас други службени језик у Парагвају. Сличан статус има и ајмара у Боливији, односно, кечуа у Перуу и Боливији. На крајњем северу Канаде ескимски језик има службени статус, док у Сједињеним Америчким Државама навахо језик има преко 200 хиљада говорника (коришћен је и у Другом светском рату као шифровани језик).

Број говорника

уреди

Укупно око 30.610.387 људи говори америчким домородачким језицима.

Особине

уреди

Сви амерички домородачки језици су у мањој или већој мери синтетички (многи од њих су полисинтетички, али не сви).

Већина америчких домородачких језика има тро- и четворосамогласничке системе, али присутни су и други системи. Многи од тих језика имају сложене гласовне системе.

Порекло

уреди

У својем делу American Indian Languages: The Historical Linguistics of Native America, Лајл Кембел наводи неколико теорија о пореклу америчких домородачких језика:

  • Једна, једнојезичка миграција (данас неприхваћена теорија);
  • Неколико језички различитих миграција (Едвард Сапир заступа ову теорију);
  • Вишеструке миграције;
  • Вишејезичка миграција (једна миграција говорника различитих језика);
  • Прилив већ различитих, мада (још увек) сродних језика Старог света;
  • Нестанак језичких сродника у Старом свету (док су они у Новом свету преживели);
  • Миграција дуж пацифичке обале уместо преко Беринговог мореуза.

Подела

уреди

Битније породице[11]:

Присутно је још више десетина језичких породица, нпр. салишки језици, вакашки језици, кајова-таноански језици, сијукшки језици, ирокешки језици, јумански језици, михе-сокијски језици итд.

Извори

уреди
  1. ^ Grimes, Barbara F. (2005). Ethnologue: Languages of the World : Maps and Indexes. Intl Academic Bookstore. ISBN 978-1-55671-159-6. 
  2. ^ www12.statcan.gc.ca, "2011 Census of Canada: Topic-based tabulations", преузето 30. априла 2016.
  3. ^ „Census Data Of USA”. US Census Bureau. Приступљено 30. 4. 2016. 
  4. ^ web.archive.org, "Población indígena por países seleccionados de América", објављено 16. јуна 2003., преузето 30. априла 2016.
  5. ^ www.ethnologue.com, "Guaraní, Paraguayan", преузето 30. априла 2016.
  6. ^ Национални институт за статистику Белизеа: попис становништва и домаћинстава 2010., државни извештај, Белмопан 2013.
  7. ^ www.unicef.org Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016), "Atlas sociolingüístico de Pueblos Indígenas de América Latina Fichas nacionales", преузето 30. априла 2016.
  8. ^ www.lenguasdecolombia.gov.co Архивирано на сајту Wayback Machine (26. март 2014), "Ley de lenguas nativas", преузето 30. априла 2016.
  9. ^ www.ethnologue.com, "Argentina", преузето 30. априла 2016.
  10. ^ www.ethnologue.com, "Chile", преузето 30. априла 2016.
  11. ^ Campbell, Lyle (1997). American Indian languages: the historical linguistics of Native America. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509427-5. 

Литература

уреди