Јоги
Јоги је особа која се бави јогом.[1] Термин "јоги" има широки контекст, али углавном представља неког ко се бави медитацијом у индијским религијама.[2]
Термин Јоги се користи од 12. века нове ере, иако означава особу која се бави јогом, такође се може користити за чланова Натх Сидха традиције хиндуизма.[3][1] У хинду митологији бог Шива и богиња Парвати се приказују као јоги-јогини пар.[4]
Етимологија уреди
У класичном санскрту реч јоги (санскрт: мушко јоги, योगी; женско yoginī) је изведена од речи јогин, која се односи на праксу јоге. Јоги је мушкарац, а yoginī је термин који се користи за жену.[5] Ова два термина се користе и данас, али реч јоги се такође користи у општем смислу и понекад означава и мушке и женске практичаре јоге.
Термин Јогини се такође користи за означавање богиња и просвећених мајки.[6]
Хиндуизам уреди
У хиндуизму термин јоги значи приврженик јоге.[7]
Текстуалне везе уреди
Најранији докази Јогија и њихове духовне традиције наводи Карел Вернер,[8] и налазе се у Keśin песми 10.136 Рг-веда.[note 1][9]
Термин се понекад користи за опис човека који припада Натха традицији.[3] Обично припадају Шива традицији, али неки припадају Вашнава традицији.[10]
Јога-Бхашја (400 н. е.),[11] наводи следеће четири класификације јогија:[12][13]
- Пратхама-калпика (искушеник/почетник)
- Мадху-бхумика (онај ко је почео да ужива у духовним вежбама без напора)
- Прајна-јиоти (напредни јоги који зна духовне појмове)
- Атикранта- бхаванија (они који су научили све што се може научити)
Сексуалност уреди
Јоги или јогини тежи Брахмачарији (санскрт: ब्रह्मचर्य). Ово значи целибат, ако је сам, или уколико је у вези, да не вара партнера.[14][15]
Поштовање уреди
Археолошки подаци сведоче да су у неким земљама и регионима јогији били врло поштовани. На пример, генерал Јадава краља Рамачандра је поклонио село јогију у 13. веку.[16] Село је било поред Мангалора и касније је постало центар Натх јогија. Имало је манастир и сазидан је храм у 10. веку посвећен јогијима.[16]
Напомене уреди
- ^ Sanskrit Original: (Wikisource of the Keśin hymn);– Rigveda 10.136, 2nd millennium BCE
केश्यग्निं केशी विषं केशी बिभर्ति रोदसी । केशी विश्वं स्वर्दृशे केशीदं ज्योतिरुच्यते ॥१॥
मुनयो वातरशनाः पिशङ्गा वसते मला । वातस्यानु ध्राजिं यन्ति यद्देवासो अविक्षत ॥२॥
उन्मदिता मौनेयेन वाताँ आ तस्थिमा वयम् । शरीरेदस्माकं यूयं मर्तासो अभि पश्यथ ॥३॥
अन्तरिक्षेण पतति विश्वा रूपावचाकशत् । मुनिर्देवस्यदेवस्य सौकृत्याय सखा हितः ॥४॥
वातस्याश्वो वायोः सखाथो देवेषितो मुनिः । उभौ समुद्रावा क्षेति यश्च पूर्व उतापरः ॥५॥
अप्सरसां गन्धर्वाणां मृगाणां चरणे चरन् । केशी केतस्य विद्वान्सखा स्वादुर्मदिन्तमः ॥६॥
वायुरस्मा उपामन्थत्पिनष्टि स्मा कुनन्नमा । केशी विषस्य पात्रेण यद्रुद्रेणापिबत्सह ॥७॥
Референце уреди
Литература уреди
- Aranya, SH (1983). Yoga Philosophy of Patanjali. SUNY Press. стр. 334—337. ISBN 978-0873957281.
- Dehejia, Vidya; Coburn, Thomas B. (1999). Devi: the great goddess. Smithsonian Institution. стр. 386. ISBN 978-3-7913-2129-5.
- Kramrisch, Stella (1994). The Presence of Siva. Princeton University Press. стр. 305—309,356. ISBN 978-0691019307.
- Gross, Rita (1993). Buddhism After Patriarchy. SUNY Press. стр. 87,85-88. ISBN 978-0791414033.
Спољашње везе уреди
Yoga/Yoga Tales at Wikibooks
