Јастребарско
Јастребарско је град у Хрватској у Загребачкој жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 15.897 становника, а у самом насељу је живело 5.491 становника.[1]
| Јастребарско | |
|---|---|
 Штросмајеров трг | |
.gif) Грб | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Загребачка |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. |  5.491 |
| Агломерација (2011.) |  15.897 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 40′ 18″ С; 15° 39′ 03″ И / 45.671665° С; 15.650788° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
  Јастребарско Јастребарско на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Звонимир Новосел |
| Поштански број | 10450 Јастребарско |
| Позивни број | 01 |
| Регистарска ознака | ZG |
| Веб-сајт | |
| www.jastrebarsko.hr | |
Географија уреди
Кроз град пролазе магистрална железничка пруга Загреб-Карловац-Ријека и први ауто-пут у Хрватској, који потиче још из 1970. године. Планира се изградња друге загребачке заобилазнице која ће пролазити кроз општину Клинча Села у непосредној близини града. Град се налази у седмој изборној јединици Хрватске.
Историја уреди
Други свјетски рат уреди
Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Сличан случај догодио се и у другим транспортима Срба "као у Госпићу". Када је транспорт стигао у Јастребарско, усташе су тражиле да свако да сав новац који има код себе, а ако нема онда ствари од вредности, ако хоће да добије храну. Срби гладни и измучени, дали су све што су имали, неки новац по неколико хиљада динара, неки у недостатку новца сат, прстен или друге ствари од вредности. Зато су добили нешто мало за јело.[2]
Јастебарско је познато и по томе што је за време Другог светског рата и владавине НДХ постојао један од пар усташких логора за децу.[3][4]
Становништво уреди
Град Јастребарско уреди
Број становника по пописима уреди
| Националност[5] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 16.689 | 17.895 | 17.441 | 18.056 | 18.184 | 18.190 | 16.763 | 16.284 | 15.261 | 15.956 | 15.654 | 15.793 | 14.377 | 13.592 | 12.134 |
- напомене:
Настао из старе општине Јастребарско. У 1910. и 1921. део података садржан је у општини Клинча Села.
Јастребарско (насељено место) уреди
Број становника по пописима уреди
| Националност[5] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 5.419 | 5.380 | 4.762 | 3.771 | 2.927 | 2.434 | 1.541 | 1.500 | 1.497 | 1.565 | 1.449 | 1.518 | 1.482 | 1.278 | 1.042 |
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Јастребарско је имало 5.380 становника, следећег националног састава:
Историја града уреди
Мада су на подручју Јастребарског и околних општина пронађени остаци из доба Римског царства, садашњи град се први пут спомиње тек 1249. у исправи хрватског бана Стјепана Гуткеледа, а 1257. му је краљ Бела IV доделио статус слободног краљевског трговишта. Као дан града слави се 13. јануар.
Познате личности уреди
- Љубо Бабић, сликар
- Фрањо Кухарић, хрватски кардинал
- Нино Шкрабе, драматург
- Љубомир Мицић, cрпски песник и књижевник
- Златко Рендулић, пилот и генерал-пуковник ЈНА
Спорт уреди
- Фудбалски клуб „Јаска“ — Јастребарско
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 01. 06. 2012. г. Приступљено 29. 8. 2012.
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 111
- ^ DA SE NE ZABORAVI: Jastrebarsko - ustaški logor isključivo za srpsku decu! (FOTO) | Telegraf - Najnovije vesti
- ^ Dečiji koncetracioni logori u Nezavisnoj državi Hrvatskoj | The Balkans Chronicles
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература уреди
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
