Oksidans
Oksidacioni agens (oksidans, oksidizer) se može definisati kao supstanca koja uklanja elektrone sa nekog drugog reaktanta u redoks hemijskoj reakciji.[1] Oksidacioni agens se redukuje preuzimanjem elektrona na sebe, dok se reduktans oksiduje dajući elektrone. Kiseonik je dobar primer oksidacionog agensa među mnogobrojnim drugim jedinjenjima.[2][3]
Primeri oksidacije
urediFormiranje gvožđe(III) oksida;
- 4Fe + 3O2 → 2Fe2O3
U gornjoj jednačini, gvožđe (Fe) ima oksidacioni broj 0 pre i 3+ nakon reakcije. Za kiseonik (O) početni oksidacioni broj je 0 i smanjuje se do 2−. Te promene se mogu posmatrati kao dve polureakcije, koje se istovremeno odvijaju:
- Polureakcija oksidacije: Fe0 → Fe3+ + 3e−
- Polureakcija redukcije: O2 + 4e− → 2 O2−
Gvožđe (Fe) je postalo oksidovano, jer je njegov oksidacioni broj povećan. Ono je redukcioni agens, jer je dalo elektrone kiseoniku (O). Kiseonik (O) je redukovan, jer je njegov oksidacioni broj umanjen. On je oksidacioni agens, jer je uzeo elektrone sa gvožđa (Fe).
Uobičajeni oksidacioni agensi i njihovi proizvodi
uredi| Agens | Produkt(i) |
|---|---|
| O2 kiseonik | Razni, među kojima su oksidi H2O i CO2 |
| O3 ozon | Razni, neki od njih su: ketoni, aldehidi, i H2O |
| F2 fluor | F− |
| Cl2 hlor | Cl− |
| Br2 brom | Br− |
| I2 jod | I−, I3− |
| OCl− hipohlorit | Cl−, H2O |
| ClO3− hlorat | Cl−, H2O |
| HNO3 azotna kiselina | NO azot monoksid NO2 azot dioksid |
| Heksavalentni hrom CrO3 hrom trioksid CrO42− hromat Cr2O72− dihromat | Cr3+, H2O |
| MnO4− permanganat MnO42− manganat | Mn2+ (kiseli) ili MnO2 (bazni) |
| H2O2, drugi peroksidi | Razni, npr. oksidi i H2O |
Reakcije oksidansa
urediManganov dioksid oksidira hlorovodoničnu kiselinu na elementarni hlor i vodu a sebe reducirana mangan.Primjer:
- MnO2(s) + 2 CI- + 4 H+ → Mn2+ + CI2(g) + 2 H2O
- Mn2+ + 10 Cl- + 16 H+ → 2 Mn + 5 Cl2(g) + 8 H2O
Reference
uredi- ↑ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005.
- ↑ Hudlický, Miloš (1996). Reductions in Organic Chemistry. Washington, D.C.: American Chemical Society. str. 429. ISBN 0-8412-3344-6.
- ↑ Hudlický, Miloš (1990). Oxidations in Organic Chemistry. Washington, D.C.: American Chemical Society. str. 456. ISBN 0-8412-1780-7.
Vidi još
urediLiteratura
uredi- Hudlický, Miloš (1990). Oxidations in Organic Chemistry. Washington, D.C.: American Chemical Society. str. 456. ISBN 0-8412-1780-7.
- Hudlický, Miloš (1996). Reductions in Organic Chemistry. Washington, D.C.: American Chemical Society. str. 429. ISBN 0-8412-3344-6.