Seka Sablić

Rođena je u Beogradu 13. juna 1942. godine Još u gimnazijskim danima bila je jedan od osnivača amaterskog pozorišta Dadov.

Diplomiravši 1965. godine glumu u klasi Mate Miloševića na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, debituje u Pozorištu „Boško Buha“ u predstavi „Pepeljuga“ Aleksandra Popovića.

Od 1967. članica je Ateljea 212, gde ostvaruje najznačajnije pozorišne uloge: u „Kralju Ibiju“ A. Žarija, te u „Razvojnom putu Bore Šnajdera“, Aleksandra Popovića, za koju prima nagradu „Ćuran“ na festivalu Dani komedije u Jagodini (kao i kasnije za ulogu u „Ožalošćenoj porodici“ Branislava Nušića); na Sterijinom pozorju nagrađena je za sporednu ulogu u „Klaustrofobičnoj komediji“ Dušana Kovačevića.

Na filmu debituje u crnohumornom rediteljskom prvencu Gordana Mihića i Ljubiše Kozomare „Vrane“ (1969). Uz retke izuzetke (npr. „Kičma“, 1975, V. Grlića, i „Gospođica“, 1980, V. Jasnoga) glumi komične uloge: npr. U široko popularnim komercijalnim komedijama Milana Jelića („Rad na određeno vreme“, 1980; „Moj tata na određeno vreme“, 1983; „Razvod na određeno vreme“, 1986) i Zorana Čalića („Žikina dinastija“, 1985 i „Druga žikina dinastija“, 1986).

Najviše glumačke domete ostvarila je u delima Slobodana Šijana; „Kako sam sistematski uništen od idiota“ (1983), „Davitelj protiv davitelja“ (1984) te posebno u groteski „Maratonci trče počasni krug“ (1982), gde je za lik pijanistkinje Kristine nagrađena Zlatnom arenom za glavnu ulogu na festivalu u Puli. Uspešno nastupa i na televiziji.

Seka je 2008. godine nagrađena nagradom „Žanka Stokić“.

• Pepeljuga
• Razvojni put Bore Šnajdera
• Kralj Ibi
• Radovan III
• 2006. — „Svinjski otac“ (uloga majka-Dare)

• Zlatna arena
• Statueta zlatni ćuran
• 2006. — Nagrada „Ljubinka Bobić“
• 2007. — sa Nikolom Simićem dobila je nagradu za glumački par godine na filmskom festivalu u Nišu.
• 2008. — Nagrada „Velika Žanka“

• Seka Sablić na sajtu IMDb