Крушик
Крушик холдинг корпорација је српско државно предузеће за производњу одбрамбене и цивилне опреме, са седиштем у Ваљеву.
Крушик холдинг корпорација | |
---|---|
Ранији назив | Винстад (1939—1948) |
државно предузеће | |
Делатност | одбрамбено |
Основано | 23. јануар 1948. 22. фебруар 1939. (основано) | (актуелни облик)
Оснивачи | Никола Станковић |
Седиште | Владике Николаја 59, Ваљево |
Подручје покривености | широм света |
Руководиоци | Јованка Андрић (генерални директор) |
Производи | противтенковске ракете мерзере муницију ракетну артиљерију |
Услуге | производња, саветовање, истраживање |
Приход | 94,81 милиона евра (2018)[1] |
Профит | 3,90 милиона евра (2018)[1] |
Укупна актива | 120,54 милиона евра (2018)[1] |
Укупан капитал | 32,88 милиона евра (2018)[1] |
Власник | Влада Републике Србије (100%) |
Број запослених | 3150 (2024)[1] |
Веб-сајт | www |
Предузеће је основано 1939. године у тадашњој Краљевини Југославији, за потребе тадашње југословенске одбрамбене индустрије и војске. Данас предузеће представља Владу и војно-индустријски комплекс Србије у области производње одбрамбене и цивилне опреме. Предузеће сарађује са Копненом Војском Србије, Војнотехничким институтом Београд, Yugoimport-ом и многим другим приватним предузећима у Србији и свету на производњи новог наоружања и система. Предузеће такође обезбеђује дизајн оружја, заједничко учешће у продаји и трансфер технологије производње.
Контроверзе
уредиУ септембру 2019. истраживачка новинарка Диљана Гајтанџијева открила је низ докумената који показују да је оружје које је произвео Крушик продато америчком савезном извођачу Alliant Techsystems завршило у рукама бораца ИСИС-а у Јемену.[2] Ово откриће довело је до хапшења Александра Обрадовића, ИТ радника у предузећу, 18. септембра, због сумње да је одавао тајне предузећа. Вест о његовом хапшењу није објављена у јавности све док почетком октобра издање НИН-а није објавило да је он приведен. Пуштен је из затвора и стављен у кућни притвор 14. октобра.[3] Савет Европе је 21. новембра обавестио да је узбуњивач Александар Обрадовић у кућном притвору.[4] Ови догађаји су били један од покретача антивладиних протеста.[5]
Дана 21. новембра је објављено да су проруски сепаратисти рекли да су пронашли неексплодирану српску минобацачку бомбу у источној Украјини: њоме су трговала српска, кипарска и пољска предузећа, а Србија није овластила за испоруку Украјини.[6]
Референце
уреди- ^ а б в г д „СТО НАЈ... привредних друштава у Републици Србији у 2018. години” (PDF). apr.gov.rs. Приступљено 28. 11. 2019.
- ^ Gaytandzhieva, Dilyana (2019-09-01). „Islamic State weapons in Yemen traced back to US Government: Serbia files (part 1)”. Arms Watch (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 04. 2022. г. Приступљено 2020-05-28.
- ^ Veljkovic, Jelena (2019-10-14). „Storm over Serbia Whistleblower Arrest in State Arms Scam”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-28.
- ^ „Whistleblower Aleksandar Obradović under House Arrest”. Council of Europe. Приступљено 2020-05-28.
- ^ „Saturday protest in support of Krusik whistleblower”. N1. Архивирано из оригинала 20. 07. 2020. г. Приступљено 2020-05-28.
- ^ Gaytandzhieva, Dilyana (2019-11-21). „Serbian arms trafficked to Ukraine: evidence of contraband mortars used against Donbass”. Arms Watch (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 04. 2022. г. Приступљено 2019-05-28.