ВМРО-ДПМНЕ
Унутрашња македонска револуционарна организација — Демократска партија за македонско национално јединство (мкд. Внатрешно Македонска Револуционерна Организација — Демократска Партија за Македонско Национално Единство), позната по свом акрониму ВМРО-ДПМНЕ, је политичка странка у Северној Македонији. Једна је од две највеће странке у држави, док другу чини Социјалдемократски савез Македоније.
Унутрашња македонска револуционарна организација — Демократска партија за македонско национално јединство Внатрешна македонска револуционерна организација - Демократска партија за македонско национално единство | |
|---|---|
 | |
| Скраћеница | ВМРО-ДПМНЕ |
| Вођа | Христијан Мицкоски |
| Основана | 17. јун 1990. год. |
| Седиште | Скопље |
| Идеологија | |
| Политичка позиција | десни центар[10][11][12] до деснице[13] |
| Међународно чланство | Међународна демократска унија |
| Европска странка | Европска народна странка (придружени члан) |
| Боје | црвена, црна, златна |
| Собрање | 58 / 120 |
| Председници општина | 42 / 81 |
| Одборници општина | 468 / 1.333 |
| Скупштина града Скопља | 18 / 45 |
| Веб-сајт | |
| www | |
Залаже се за хришћанску демократију,[14] а сматра се националистичком странком.[4][15][16][17] Под руководством Љупча Георгијевског, подржавала је независност Македоније од бивше Југославије и водила политику ближих односа са Бугарском.[18] Пошто је оптужен да је пробугарски политичар, Георгијевски је изашао из странке 2003.[19] Под вођством Николе Груевског, промовисала је ултранационалистичку политику.[20] Због националистичких ставова, поједини критичари су је оптужили за албанофобију.[21] За време руководства Груевског, странка се од проевропске и про-НАТО политике окренула ка русофилству, србофилији и антизападној политици.[22][23][24][25][26] Актуелни вођа странке Христијан Мицкоски успротивио се Уговору о пријатељству који је потписан са Бугарском 2017. и тврдио да ће, ако дође на власт, ревидирати Преспански споразум потписан са Грчком 2018.[27] Постала је главна опозициона странка која је учествовала у протестима 2022. због противљења приступању Северне Македоније Европској унији.[28]
Историја уреди
Име је добила по Унутрашњој македонској револуционарној организацији, покрету за ослобођење Македоније од Османског царства из прве половине 20. века, а основана је 17. јуна 1990. за време демократских промена у тадашњој југословенској републици Македонији, те учествовала на првим изборима у јесен исте године.
ВМРО је на почетку стекао репутацију странке која окупља радикалне македонске националисте,[29][30][31][32][33][34][35] али је упркос освајања релативно великог броја гласова остала ван власти, јер су првих година македонске независности већину у Собрању држале лево оријентисане македонске странке уз помоћ заступника албанске мањине.
Године 1995. странка је одлучила променити своју платформу од радикално националистичке према умерено десној, односно демохришћанској. Године 1998. је након избора успела да дође на власт, а године 1999. је њен кандидат Борис Трајковски изабран за председника уз помоћ гласова албанске мањине. Године 2002. је поражена на изборима, те је власт поновно преузела левица, али је 2006. освојила највећи број места у Собрању.
Резултати на изборима уреди
| Година | Вођа | Гласови | % | Мандати | +/– | Бр. | Статус | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1990. | Љупчо Георгијевски | први кург | 154.101 | 14,3% | 38 / 120 |  38 | 1. | опозиција |
| други круг | 238.367 | 29,9% | ||||||
| 1994. | први круг | 141.946 | 14,3% | 0 / 120 |  38 | ванпарламентарна | ||
| други круг | бојкот | |||||||
| 1998. | први круг | 312.669 | 28,1% | 49 / 120 | 49 | 1. | влада | |
| други круг | 381.196 | 49% | ||||||
| 2002. | 298.404 | 25% | 33 / 120 | 16 | 2. | опозиција | ||
| 2006. | Никола Груевски | 303.543 | 32,5% | 45 / 120 | 12 | 1. | влада | |
| 2008. | 481.501 | 48,48% | 63 / 120 | 18 |  1. | влада | ||
| 2011. | 438.138 | 39,98% | 56 / 123 | 7 | 1. | влада | ||
| 2014, | 481.615 | 42,98% | 61 / 123 | 5 | 1. | влада | ||
| 2016. | 454.519 | 38,14% | 51 / 120 | 10 | 1. | опозиција | ||
| 2020. | Христијан Мицкоски | 315.344 | 34,57% | 44 / 120 | 7 | 2. | опозиција | |
Референце уреди
Додатна литература уреди
- Levitsky, Steven; Way, Lucan A. (2010-08-16). Competitive Authoritarianism: Hybrid Regimes After the Cold War. Cambridge University Press. стр. 125. ISBN 978-0-521-88252-1.
- Stein, Jonathan P. (2000). The Politics of National Minority Participation in Post-Communist Europe: State-Building, Democracy, and Ethnic Mobilization. N. Y.) Eastwest Institute (New York). M.E. Sharpe. стр. 91. ISBN 978-0-7656-0528-3.
