ФИДЕ Гран при 2012/2013
ФИДЕ Гран При 2012–13 је била серија од шест шаховских турнира који су чинили део квалификационог циклуса за Меч за звање шампиона света у шаху 2014.. Веселин Топалов је завршио први, а Шакријар Мамеђаров други у укупном пласману. Обојица су се стога квалификовала за Турнир кандидата за светско првенство у шаху 2014|2014.
Формат уреди
Осамнаест најбољих играча је одабрано да се такмиче на овим турнирима. Сваки играч се слаже и уговориће учешће на четири од ових шест турнира.
Сваки турнир је са по 12 играча, који играју сваки са сваким. Ово је промена у односу на прошли циклус када је на турнирима било по 14 играча. У сваком колу играчи су освојили 1 поен за победу, ½ поена за нерешено и 0 за пораз. Поени за Гран При су затим подељени према позицији сваког играча на турниру: 170 Гранд при поена за прво место, 140 за друго место, 110 за треће место, а затим 90 до 10 поена у корацима од 10. У случају нерешеног резултата у поенима, бодове Гран прија равномерно деле изједначени играчи. Рачунају се само три најбоља турнирска резултата сваког играча. Играч са највише Гранд при поена је победник.
Играчи и квалификација уреди
Три најбоље рангирана играча на листи ФИДЕ рејтинга су одлучила да не учествују у Гранд прију. То су светски број 1 Магнус Карлсен, 2008/2010 Гранд при победник Левон Аронијан и бивши светски шампион Владимир Крамник. Светски шампион Вишванатан Ананд је такође одбио учешће.[1] На неколико начина су се квалификовали следећи шахисти:
Новчана награда и Гран при бодови уреди
Новчана награда је 170.000 € по појединачном Гран приу и 420.000 € за свеукупни Гран при.[2]
| Место | Појединачни Гран при | Укупан пласман | Гран при бодови |
|---|---|---|---|
| 1 | 25,000€ | 100,000€ | 170 |
| 2 | 22,500€ | 80,000€ | 140 |
| 3 | 20,000€ | 60,000€ | 110 |
| 4 | 17,500€ | 50,000€ | 90 |
| 5 | 15,000€ | 40,000€ | 80 |
| 6 | 13,000€ | 30,000€ | 70 |
| 7 | 12,000€ | 25,000€ | 60 |
| 8 | 11,000€ | 20,000€ | 50 |
| 9 | 10,000€ | 15,000€ | 40 |
| 10 | 9,000€ | – | 30 |
| 11 | 8,000€ | – | 20 |
| 12 | 7,000€ | – | 10 |
Победници уреди
| Град | Учесник | Држава | + | − | = | Бодови |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Лондон | Веселин Топалов |  Бугарска | 3 | 0 | 8 | 7 од 11 |
| Борис Гељфанд |  Израел | 4 | 1 | 6 | 7 од 11 | |
| Шакријар Мамеђаров |  Азербејџан | 4 | 1 | 6 | 7 од 11 | |
| Ташкент | Сергеј Карјакин |  Русија | 3 | 1 | 6 | 6½ од 11 |
| Ван Хао |  Кина | 3 | 1 | 7 | 6½ од 11 | |
| Александар Морозевич | Русија | 4 | 2 | 5 | 6½ од 11 | |
| Цуг | Веселин Топалов | Бугарска | 5 | 0 | 6 | 8 од 11 |
| Солун | Ленер Домингес |  Куба | 6 | 1 | 4 | 8 од 11 |
| Пекинг | Шакријар Мамеђаров | Азербејџан | 5 | 2 | 4 | 7 од 11 |
| Париз | Фабиано Каруана |  Италија | 4 | 1 | 6 | 7 од 11 |
| Борис Гељфанд | Израел | 4 | 1 | 6 | 7 од 11 | |
Трећа етапа Гран прија је првобитно требало да се одржи у Лисабону, Португал.[3]
Четврта етапа Гран прија првобитно је требало да се одржи у Мадриду, Шпанија.[4]
Пета етапа Гран прија првобитно је требало да се одржи у Берлину, Немачка.[5]
Гран при 2012/2013 поредак уреди
Гран при бодови подебљани означавају победу на турниру. Број у загради је најгори резултат играча од четири турнира и не додаје се укупном скору.
Веселин Топалов је завршио као први, а Шакријар Мамеђаров је био други у укупном пласману. Тако су се њих двојица квалификовали на Турнир кандидата за 2014..[6][7]
Карјакин и Свидлер су се квалификовали на турнир кандидата другим путевима, па су приказани светло зеленом бојом.
| Играч | ФИДЕ рејтинг ауг 2012 | Лондон | Ташкент | Цуг | Солун | Пекинг | Париз | Играо | Најбољи 3 | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Веселин Топалов (Бугарска) | 2752 | 140 | – | 170 | (45) | 100 | – | 4 | 410 |
| 2 | Шакријар Мамеђаров (Азербејџан) | 2729 | 140 | 80 | (20) | – | 170 | – | 4 | 390 |
| 3 | Фабиано Каруна (Италија) | 2773 | – | (80) | 100 | 125 | – | 155 | 4 | 380 |
| 4 | Борис Гељфанд (Израел) | 2738 | 140 | (30) | – | – | 30 | 155 | 4 | 325 |
| 5 | Александар Гришчук (Русија) | 2763 | 90 | – | – | 85 | 140 | (75) | 4 | 315 |
| 6 |  Хикару Накамура (САД) | 2778 | (15) | – | 140 | 60 | – | 100 | 4 | 300 |
| 7 | Александар Морозевич (Русија) | 2770 | – | 140 | 75 | (25) | 65 | – | 4 | 280 |
| 8 | Ленер Домингес (Куба) | 2725 | 35 | (20) | – | 170 | – | 75 | 4 | 280 |
| 9 | Сергеј Карјакин (Русија)[5] | 2785 | – | 140 | 50 | – | 65 | – | 3 | 255 |
| 10 | Ван Хао (Кина) | 2726 | 70 | 140 | – | – | (30) | 45 | 4 | 255 |
| 11 |  Руслан Пономарјов (Украјина) | 2734 | – | 50 | 100 | 85 | – | (45) | 4 | 235 |
| 12 |  Петер Леко (Мађарска) | 2737 | 80 | 50 | (50) | – | 100 | – | 4 | 230 |
| 13 | Гата Камски (САД)[2] | 2746 | – | 10 | 75 | 125 | (10) | – | 4 | 210 |
| 14 |  Рустам Касимџанов (Узбекистан) | 2684 | 35 | 80 | (20) | 70 | – | – | 4 | 185 |
| 15 | Васили Иванчук (Украјина) | 2769 | 55 | – | – | (10) | 30 | 45 | 4 | 130 |
| 16 |  Аниш Гири (Холандија) | 2711 | 15 | – | 50 | – | 65 | (10) | 4 | 130 |
| 17 |  Етиен Бакро (Француска)[3][5] | 2713 | – | – | – | 25 | – | 100 | 2 | 125 |
| 18 | Пјотр Свидлер (Русија)[1][5] | 2749 | – | 50 | – | 45 | – | – | 2 | 95 |
| 19 | Ван Јуе (Кина)[4] | 2685 | – | – | – | – | 65 | – | 1 | 65 |
| 20 |  Мајкл Адамс (Енглеска)[1] | 2722 | 55 | – | – | – | – | – | 1 | 55 |
| 21 | Евгени Томашевски (Русија)[5] | 2730 | – | – | – | – | – | 45 | 1 | 45 |
| 22 | Тејмур Раџабов (Азербејџан)[3][4][5] | 2788 | – | – | 20 | – | – | – | 1 | 20 |
| 22 | Лоран Фресине (Француска)[5] | 2714 | – | – | – | – | – | 20 | 1 | 20 |
Референце уреди
- ^ „FIDE/Agon announce Grand Prix 2012-2013 participants”. chessvibes.com. 18. 7. 2012. Архивирано из оригинала 22. 9. 2012. г. Приступљено 12. 9. 2012.
- ^ FIDE: Regulations for the 2012–2013 FIDE World Chess Grand-Prix Series
- ^ „FIDE Grand Prix moves from Portugal to Switzerland”. chessdom.com. 15. 3. 2013. Приступљено 4. 4. 2013.
- ^ „Kirsan Ilyumzhinov Officially Confirmed the Next Grand Prix to Be Held in Thessaloniki”. chess-news.ru. 3. 5. 2013. Приступљено 3. 5. 2013.
- ^ „The 5th Grand Prix Stage to Be Held in Beijing”. chess-news.ru. 3. 6. 2013. Архивирано из оригинала 15. 06. 2013. г. Приступљено 3. 6. 2013.
- ^ „Mamedyarov first in Beijing, Topalov wins Grand Prix overall”. ChessVibes. 16. 7. 2013. Архивирано из оригинала 19. 7. 2013. г. Приступљено 16. 7. 2013.
- ^ „Grand Prix R11: all games drawn, Caruana & Gelfand share victory”. ChessVibes. 4. 10. 2013. Архивирано из оригинала 04. 10. 2013. г. Приступљено 4. 10. 2013.
