Протести у Чилеу (од 2018)

Протести су започели у главном граду Чилеа, Сантиајгу, као координирана кампања избегавања плаћања метро превоза од стране средњошколаца која је довела до спонтаних преузимања главних железничких станица у граду и отворених сукоба са полицијом. Дана 18. октобра ситуација је ескалирала када је група људи почела да вандализује градску инфраструктуру; заплењујући, вандализујући и палећи многе станице мреже метроа Сантијага и онеспособљавајући их великом инфраструктурном штетом, и једно време узрокујући прекид рада мреже у целини. 81 станица је претрпела велику штету, укључујући 17 изгорелих.^[6][7]

Истог дана, председник Чилеа Себастиан Пињера најавио је ванредно стање, одобривши размештање снага чилеанске војске широм главних региона ради спровођења реда и спречавања уништавања јавне имовине, и пред судовима се позвао на „Закон о државној безбедности“ против десетина притвореника. Полицијски час проглашен је 19. октобра у ширем подручју Сантиага.^[8][9]

Следећих дана протести и нереди проширили су се и на друге чилеанске градове, укључујући Консепсион, Сан Антонио и Валпараисо. Ванредно стање проширено је на провинцију Консепсион, сву регију Валпараисо (осим Ускршњег острва и архипелага Хуан Фернандез) и градове Антофагаста, Кокимбо, Икике, Ла Серена, Ранкагва, Валдивија, Осорно и Пуерто Монт. Протести се сматрају „најгорим грађанским немирима“ који су се догодили у Чилеу од краја војне диктатуре Аугуста Пиночеа због обима штете на јавној инфраструктури, броја демонстраната и мера које је влада предузела.^[10] Широка пљачка догодила се у продавницама и предузећима.

Дана 25. октобра 2019. преко 1,2 милиона људи изашло је на улице Сантијага у знак протеста против социјалне неједнакости, захтевајући оставку председника Пињере, у, како је то названо, „највећем маршу Чилеа“.^[11][5] До 28. децембра 2019. године 29 људи је погинуло,^[12] скоро 2,500 повређено, а 2,840 ухапшено.^[5][13] Организације за људска права примиле су неколико пријава о кршењу људских права и злочинима које су против демонстраната извршиле снаге безбедности, укључујући осакаћивање очију, мучење, сексуално злостављање и сексуални напади.^[14][15][16] Дана 28. октобра 2019. председник Пињера променио је осам министара свог кабинета као одговор на немире, разрешивши министра унутрашњих послова Андреса Чедвика.^[17][18] Национални конгрес је 15. новембра 2019. године потписао споразум о одржавању референдума о промени устава. Референдум је заказан за април 2020. али померен за октобар 2020. године због пандемије вируса Ковид-19. Пандемија је прекинула протесте, мерама социјалног дистанцирања и евентуалним мерама забрене кретања које је наметнула влада. Дана 25. октобра 2020. 78,28% Чилеанаца је гласало за нови устав, док је 21,72% гласало против. Одзив бирача био је 51%. Друго гласање заказано је за 11. април 2021. године за избор 155 Чилеанаца који ће формирати конвенцију која ће израдити нови устав.^[19][19]

Процењује се да су 3,5 милијарде долара и 300 хиљада радних места економски губици услед уништавања и оштећења јавне и приватне инфраструктуре, укључујући метро града Сантијага, као резултат протеста и вандализма изведених углавном између октобра и новембра 2019. године. До данашњег дана, демонстрације су се наставиле одржавати сваког петка готово искључиво око Плазе Бакуедано, где се између 100 и 500 људи сукобљава са полицијом и вандализује околину. Влада је овај наставак дефинисала као „дела злочина која не одговарају демонстрацијама или друштвеним захтевима“.^{[20][21][22][23][24]}