Милан Миловановић (сликар)
Милан Миловановић (Крушевац, 19. октобра 1876 — Београд, 15. август 1946) био је српски сликар импресиониста и ликовни педагог.
Милан Миловановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 19. октобар 1876. |
Место рођења | Крушевац, Краљевина Србија |
Датум смрти | 15. август 1946.69 год.) ( |
Место смрти | Београд, НР Србија, ФНР Југославија |
Биографија
уредиМилан Миловановић је рођен у Крушевцу 19. октобра 1876. године где је завршио основну школу и нижу гимназију, 1896. уписао је ликовну школу Кирила Кутлика у Београду, да би већ 1897. ступио у атеље Антона Ажбеа у Минхену. Године 1898. Уписао је минхенску Академију коју је завршио 1902. и иде у Париз где такође уписује Академију, коју завршава 1906. и потом долази у Београд.
По доласку у Београд где је био један од најобразованијих сликара, добио је задатак од Министарства иностраних послова да проучи српске манастире у Србији, Македонији и Светој гори и бележи у слици и цртежу српске средњовековне споменике. Обилазио је манастире, а медитеранска природа је код њега пробудила интерес за слике природе са пуно светлости. Његова слика „Мост цара Душана у Скопљу“ се убраја заједно са „Дереглијама на Сави“ Надежде Петровић и „Ташмајданом“ Малише Глишића, у прве примере импресионистичког сликарства у Србији.
У току Првог светског рата био је у српској војсци и ради углавном слике документарног карактера са ратном тематиком и портрете српских војника и официра. Након тешке болести 1915. године упућен је на опоравак у Италију где га медитерански пејзажи поново враћају импресионизму. У том периоду борави на Каприју, у Риму, јужној Француској и Дубровнику. Слике настале у том раздобљу сматрају се најбољим сликама српског импресионизма. При штабу Врховне команде бележи призоре из војничког живота током Балканских и Првог светског рата.
Један је од оснивача Српског уметничког удружења (1908.) и члан Ладе и групе Медулић.
Као ликовни педагог бавио се васпитањем генерација младих сликара од 1912. до 1933. године, на Краљевској уметничкој школи у Београду.[1] Бавио се и рестаурацијом фресака и иконостаса а повремено и ликовном критиком. Београдска општина га је јануара 1944. наградила првом повељом и светосавском наградом.[2]
Био је ожењен Олгом Мишић (1886–1977), кћерком војводе Живојина Мишића.[3]
Умро је у Београду 15. августа 1946. године у својој 70-ој години живота.
Галерија
уредиЦар Душанов мост на Вардару, уље на платну, 1907 (Музеј савремене уметности, Београд) Аутопортрет, 1907. (Народни музеј, Београд) Мотив из Београда (1909) Поглед на Авалу (1909) Плава врата, 1917. (Народни музеј, Београд) Вила крај мора, 1917. (МСУ) Црвена тераса (1920) Параклис манастира Савине (1920) - Манастир Грачаница, 1908. (Народни музеј Крушевац)
- Цртежи из циклуса Албанија 1915.(Народни музеј Крушевац)
- Напуштене аустријске каре на Гукошу (1914-1915), Народни музеј Краљево
Види још
уредиРеференце
уредиЛитература
уреди- Протић, Б. Миодраг (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит.
- Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900—1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533стране.
- „Миловановић Милан”. Мала енциклопедија Просвета Том 2. (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Просвета. 1959.
- Јовичић, Светлана; Метлић, Дијана (2013). Уметничка школа у Београду (каталог изложбе) (PDF). Београд: С. Јовичић. ISBN 978-86-916545-0-4. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 04. 2016. г. Приступљено 8. 2. 2018.COBISS.SR 197430028