Бели орлови (паравојна формација)

Бели орлови су основани крајем 1990. године. Ознака јединице је био бели двоглави орао на црвеном штиту. Учествовали су у нападима на место Слатина у западној Славонији, Ловас у октобру и Вуковар у новембру 1991.^[3]

Паравојне јединице су одговорне за неке од најбруталнијих аспеката „етничког чишћења”. Две јединице које су одиграле главну улогу у кампањи „етничког чишћења” у БиХ.^[4]
— извештај Уједињених нација

Током рата у Босни и Херцеговини, јединице Белих орлова су учествовале у нападима на муслиманске паравојне јединице које су окупирале Бијељину, и одбрани Вишеграда. Одређене припаднике формације терете за масакр у Вишеграду^[5], масакр у Фочи^[6], и за злочине у Гацку^[7]. Осуђено је неколико виших официра. У пролеће и лето 1992. године шешељевци су, заједно са аркановцима учествовали у преузимању Зворника од муслиманских паравојних јединица. Убијено је до 300 наоружаних Муслимана који су нелегално држали Зворник у страховлашћу.

Тужилаштво тврди да су ова убиства била подстакнута Шешељевим говором, што је одбачено на Хашком суду.^[8] Један од најкрвавијих злочина на подручју БиХ се догодио у Вишеграду јуна 1992. када су Бели орлови закључали више десетина цивила (стараца, жена и деце) у једну кућу и запалили.^[9] Постоје извештаји и да су Бели орлови водили сабирни логор у Лијешћу, код Брода, што није доказано.^[10]

Такође су одговорни за отмицу у Штрпцима фебруара 1993, када је из воза Београд—Бар отета и убијена група Муслимана из Србије и Црне Горе.^{[тражи се извор]}

Шешељеви Бели орлови се помињу међу паравојним формацијама за које се сматра да су биле активне током рата на Косову. „Human Rights Watch” верује да је Служба државне безбедности помагала у организацији и наоружавању ових и других паравојних јединица.^[11]

Извештај ОЕБС-а наводи да су Бели орлови, заједно са „Аркановим тигровима”, учествовали у прогону и убиствима албанског становништва Пећи.^[12]

Многи припадници Белих орлова су оптужени за ратне злочине пред Међународним судом.^[13][14][15] Милан Лукић је добио доживотну затворску казну а Средоје Лукић тридесет година затвора, за акције у Белим орловима, посебно за масакр у Вишеграду, као и друга кривична дела. Митар Васиљевић је добио петнаест година затвора.^[16]